15.09.2024.

Данас смо у Хавани прославили Дан српског јединства, слободе и националне заставе, почаствовани присуством др Јелене Беговић, министарке науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, као и др Сање Радојевић-Шкодрић, директорке Републичког фонда за здравствено осигурање.

Истом приликом најављено је и оснивање Удружења Срба Кубе, те су међу званицама били присутни и Херардо Ернандес Нордело, посланик Народне скупштине Кубе, председник парламентарне Групе пријатељства са Србијом, претходни амбасадори Републике Кубе у Републици Србији Њ.Е. Густаво Триста дел Тодо и Њ.Е. Мерцедес Мартинес Валдес, те Мариа Елена Санчес, ћерка покојног амбасадора Њ.Е. Хуан Санчес Монроа.

Својим присуством свечаност су увеличали и функционери Кубанског института за пријатељство са народима, званичници Министарства спољних послова Кубе, те вишеструки олимпијски шампион у рвању Михаин Лопес Нуњес.

Фото Г. Граовац

Обавештавамо да је МСП господин Ивица Дачић, 14. марта о.г. донео одлуку бр. 24-596/30-2024/01 о суфинансирању пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању беза матичне државе и Срба у региону и матичне државе и дијаспоре. Увид у објављене одлуке о суфинансирању пројеката можете остварити на следећим линковима:

http://www.mfa.rs/
https://dijaspora.gov.rs/konkursi

Свечаним отварањем изложбе филмских плаката „Трагови једног времена“, 25.01.2024. године, у галерији Кубанског института за филмску уметности и индустрију „ICAIC“, инаугурисан je филмски фестивал „Недеља српског филма“ у Хавани.

Изложба 20 филмских плаката, који датирају из периода од 1945. до 1989. године, осликава југословенску кинематографију тог времена и представља изузетно сведочење развоја визуелног решења филмских плаката једне епохе.

Током „Недеље српског филма“ у Хавани, у периоду од 25-28.01.2024, у биоскопу Акапулко,  приказано је шест филмова новије продукције: Што се боре мисли моје, редитеља Милорада Милинковића, Било једном у Србији, редитеља Петра Ристовског, Индиго кристал, редитеља Луке Михаиловића, Усековање, редитеља Синише Цветића, Још једно пролеће, редитеља Младена Ковачевића и Олуја, редитеља Милоша Радуновића.

Манифестација је организована под покровитељством Министарства културе Републике Србије и Филмског центра Србије, у сарадњи са Министарством културе Републике Кубе и Кубанским институтом за филмску уметности и индустрију „ICAIC“.

Пријему су присуствовали чланови дипломатског кора, званичници Републике Кубе, истакнуте личности из области културе и уметности, као и представници средстава јавног информисања.

Амбасадор Данило Пантовић у опроштајном сусрету са председником Републике Кубе Мигелом Дијас-Канелом Бермудесом захвалио се на изванредној сарадњи коју је остварио са највишим званичницима Кубе, током свог мандата.

Указао је да су билатерални односи традиционално пријатељски и одлични, још из времена Југославије, и да две стране препознају потребу за даљим јачањем односа, посебно у области привреде, трговине и заједничких пројеката у овом ресору.

Председник Мигел Дијас-Канел Бермудес позитивно  је оценио размену сусрета на највишем нивоу и истакао да је задовољан посетом Србији, јуна 2023. године, којом приликом је са председником Александром Вучићем био у прилици да потврди одличне политичке односе две земље. Такође, захвалио се на доследној подршци Србије кубанској Резолуцији о потреби укидања економске и трговинске блокаде од стране САД.

"Напредак који смо последњих година остварили у развоју билатералних односа, заслуга је и вашег преданог рада", речи су подршке које је, током сусрета, председник Дијас-Канел упутио амбасадору Пантовићу.

Представник фирме „ВАМА“, као и делегација фирме „Анђелковић Ал“, из Србије, присуствовали су свечаном отварању хаванског велесајма "FIHAV 2023", на коме су учествовали председник М. Дијас Канел, министар спољне трговине и страних улагања Р. Кабрисас Руис, и други високи функционери Кубе.

Фирма „ВАМА“ већ дужи низ година остварује успешну сарадњу са овдашњим произвођачима лекова и суплемената, те је, током манифестације, директор Зоран Вујовић посетио партнере из кубанске фирме Био Куба Фарма.

Директор фирме „Анђелковић Ал“, Зоран Анђелковић и чланови привредне делегације водили су веома конструктивне разговоре са домаћим добављачима и произвођачима из сродног ресора, те имали сусрете са представницима Привредне коморе, Министарства за спољну трговину и страна улагања, као и из Министарства грађевине.

Посета једном од најзначајнијих привредних сајмова у региону Латинске Америке и Кариба, представила је још једну прилику за зближавањем српске и кубанске привреде, у циљу даљег јачања економске билатералне сарадње.

 

2. мај 2023. године

Амбасадор Србије на Куби, Данило Пантовић, радно је посетио Венецуелу и том приликом разговарао са Иваном Едуардом Хилом Пинтом, министром спољних послова ове земље, којом приликом су размотрили заједничку агенду рада, потврђујући вољу за јачањем веза сарадње и пријатељства, и за наставком унапређења билатералних и мултилатералних односа.

Узајамно су изразили захвалност за подршку питањима од највишег значаја, коју две земље традиционално пружају једна другој на међународној сцени.

Амбасада Републике Србије у Хавани прославила је Дан државности Сретење, у кругу бројних званица, међу којима су се нашли високи функционери кубанске Владе - Анајанси Родригес, помоћник министра Спољних послова, Владимир Регеиро, заменик министра Финансија и цена, Хисела Гарсиа, директор Дирекције за Европу, Министарства спољних послова Републике Кубе, истакнуте личности из друштвеног живота, чланови дипломатског кора - између осталих амбасадори САД, ЕУ, Русије и Канаде, као и земаља које на нерезиденцијалној основи покрива амбасада, те представници међународних организација и и чланови дијаспоре.

У духу прославе 120 година од успостављања дипломатских односа између Србије и Кубе, амбасадор Данило Пантовић одржао је говор у коме је поздравио уважене госте и истакао постојање значајног потенцијала за даљу билатералну сарадњу, посебно у области економије, али и у другим областима – култури, образовању, науци и пољопривреди.

Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе Маја Гојковић реализовала је званичну посету Републици Куби, у периоду од 8-11. фебруара 2023. године, у оквиру обележавања 120 година дипломатских односа. Током посете водила је званичне разговоре са министром културе Кубе Алпидиом Алонсом Грауом,  којом приликом је потписала Меморандум о разумевању у области филма између две земље.

Саговорници су констатовали да Србија и Куба ове године обележавају значајну годишњицу добрих и пријатељских односа, које карактерише међусобна подршка по питањима од националног значаја и међусобно разумевање. Обострано су потврдили да су две земље спремне да унапређују све видове сарадње, на пољу економије, здравства, образовања, науке и посебно културе која, како су нагласили, представља један од најважнијих сегмената сваког друштва и темељ опстанка једног народа.

Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе Маја Гојковић захвалила се на подршци Кубе по питању Косова и Метохије, односно територијалног интегритета и суверенитета Србије и поштовања међународног права.

Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе Маја Гојковић у оквиру званичне посете Републици Куби, сусрела се и са председником Владе Републике Кубе Мануелом Мареро Крузом.

Председник Владе Мануел Мареро указао је да наша два народа, са богатом историјом и културом, имају много сличности и да су поносни народи који желе да чувају своју независност и суверенитет. Указао је да је његова земља бескрајно захвална на подршци коју Србија увек пружа, те је у име председника кубе Мигела Дијаса Канела упутио поздраве председнику Србије Александру Вучићу и захвалио Србији на упућивању новчане хуманитарне помоћи Куби, као израз солидарности поводом штете настале проласком урагана „Иан“.

Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе Маја Гојковић, током званичне посете отворила је у Хавани изложбу „Енергија за будућност – Никола Тесла, развој хидроенергетике“, којом приликом је истакла задовољство да у Хавани, престоници блиске и пријатељске Републике Кубе, отвори изложбу посвећену једној од најзначајнијих личности српског народа и светске науке.

Током званичног боравка у Хавани потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе Маја Гојковић, посетила је и Центар Фидела Кастра и том приликом истакла да је Фидел Кастро као личност увек био симбол слободе и ослобађања народа и пример како се једна држава води, поштујући све државе, али увек размишљајући о интересима свог народа. 

Обавештавамо све држављане Републике Србије да ће од 1. фебруара 2023. године у Конзуларном одељењу Амбасаде Србије у Републици Куби моћи да се региструју и преузму параметре за  мобилну апликацију за електронску идентификацију  (ConsentID), која служи за пријаву и верификацију налога на порталу  "еУправа".

Портал "еУправа" пружа велики асортиман услуга у електронском виду (заказивање термина за лична документа, прибављање потврда о неосуђиваности, уверења о слободном брачном стању и сл.), које су посебно погодне за држављане Републике Србије у иностранству.

Више о услугама "еУправе" можете наћи на следећем линку: https://euprava.gov.rs/

Услуга регистрације и добијања параметара за апликацију је бесплатна, а врши се лично по претходном заказаном термину у Конзуларном одељењу Амбасаде Републике Србије у Хавани. О условима за добијање предметних параметара прочитајте ОВДЕ

Амбасадор Републике Србије у Хавани, Данило Пантовић, дао је 02.12.2022. године интервју за овдашњу новинску агенцију Пренса Латина, поводом 120 година од успоствљања дипломатских односа између Србије и Кубе.

Амбасадор Данило Пантовић присуствовао 21.11.2022. године, на Факултету за филозофију и историју, Универзитета у Хавани, одбрани теза младог кубанског историчара, Хорхеа Креспе Гарсије, са темом: „Политичке партије Југославије и партизански покрет током рата за национално ослобођење 1941-1945“.

17.11.2022, у Хавани, на 38. међународном велесајму - ФИХАВ 2022, одржан је Дан Србије, на штанду на коме је, уз сарадњу са Привредном комором и Новосадским сајмом, организован наступ преко 22 домаће фирме, односно њихових представника.

Прослави је присуствовала Ана Тересита Гонсалес Фрага, заменик министра за међународну трговину и страна улагања, која је поздравила присутне излагаче и госте, уз изразе уверења да између Србије и Кубе постоје бројне могућности привредне и трговинске сарадње, посебно у сектору пољопривреде, фармацеутике и туризма.

Амбасадор Републике Србије у Хавани Данило Пантовић одржао је пригодан говор у коме је истакао значај традиционално пријатељских односа две земље и изразио наду да ће у наредном периоду економска сарадња постићи значајан напредак. Такође, позвао је кубанске привреднике да учествују на предстојећем јубиларном Новосадском сајму, на коме им је обезбеђен бесплатан простор.

Међу званицама су се налазили и специјалисти из Министарства спољних послова и  Министарства пољопривреде Кубе,  представници дипломатског кора, као и кубански привредници.

14.11.2022. године, у Хавани отворен је 38. међународни велесајам, ФИХАВ 2022, чијој инаугурацији су присуствовали председник државе Мигел Дијас Канел, премијер Мануел Мареро, министар за страна улагања и међународну сарадњу Родриго Малмиерка, председник Привредне коморе Кубе, Антонио Карикарте и други званичници Репубике Кубе.

Амбасадор Републике Србије у Републици Куби, Данило Пантовић, посетио је наш штанд и пожелео плодну сарадњу представницима Србије.

На штанду Републике Србије представља се 24 фирми, међу којима Новосадски сајам, Вама, Статус, Динамик Елчем, Тигар, Јумис, Ресор, Топи, Пролом вода, Ловопромет, ВСП, Д-компани и други. Учешће на хаванском сајму отвара могућности повезивања српских предузећа са партнерима из региона Латинске Америке и Кариба, као и  успостављања пословних контаката са домаћим привредницима.

Овогодишњи сајам окупља 400 страних излагача, из 62 државе.

Од 1. до 31. октобра 2022. године на територији Р. Србије биће спроведен Попис становништва, домаћинстава и станова.

За грађане Србије која се у време пописа привремено налазе у иностранству податке ће пописивачима дати чланови њиховог домаћинства у Р. Србији.

Током времена трајања пописа, Републички завод за статистику ће спровести и Истраживање о држављанима Р. Србије који живе у иностранству, а које је намењено држављанима Србије који живе у иностарнству а немају чланове домаћинства у Р. Србији. Упитник ће бити доступан на сајту  Републичког завода за статистику  од 1. октобра 2022. године. Сврха овог истраживања јесте да се добије потпунија слика о бројности и основним демографским, миграторним, образовним и другим карактеристикама држављана Р. Србије у иностранству.

18. окт 2022.

Поштовани председниче Савета безбедности,

Уважени чланови Савета безбедности,

Поштована специјална представнице,

Част ми да се поново обраћам овом уваженом телу Уједињених нација и да данас разматрамо нови извештај генералног секретара о раду мисије УН на територији наше јужне покрајине, на Косову и Метохији.

Желим да захвалим генералном секретару и специјалној представници генералног секретара и шефу УНМИК-а на подношењу извештаја. Препознајемо напоре које гђа Зијаде улаже у обављању ове веома одговорне функције, нарочито имајући у виду неопходност свеобухватног сагледавања и комплексност ситуације на терену.

И овом приликом желим да нагласим да Република Србија високо уважава активности УНМИК на Косову и Метохији, формиране Резолуцијом СБ УН 1244. Залажемо се за њено континуирано деловање у неизмењеном и несмањеном обиму и капацитету, a посебно имајући у виду да Мисија још увек није испунила основни циљ свог мандата - миран и нормалан живот свих грађана наше јужне Покрајине.

Даме и господо,

Нажалост, морам да констатујем да последњи месеци нису донели више стабилности на Косову и Метохији и да ситуација у Покрајини није баш онаква каква је представљена у извештају. Једностраним потезима руководство у Приштини наставља да свесно и систематично продубљује етничке разлике изазивајући дискриминацију и ниподаштавања неалбанског становништва. Према нашим сазнањима од почетка ове године забележено је 105 етнички мотивисаних напада. Поред тога, Приштина активно ради на постављању административних и бирократских препрека, предузимањем потеза и мера који нису усаглашени у дијалогу две стране, као основном механизму за преговоре и постизање решења између Београда и Приштине. Њихов однос и постављање је у том смислу вишеструко проблематично. Својим неодговорним понашањем, привремене институције самоуправе свесно саботирају напоре не само Београда, већ и ЕУ и других инволвираних страна у међународној заједници, са очигледном намером спровођења два циља – први је избегавање спровођења преузетих обавеза. Други, крајњи и далеко алармантнији циљ је застрашивање, маргинализација и прогон Срба.

И даље се, као и годинама уназад, Срби на различите начине застрашују, подстичу на напуштање својих домова, села и градова у којима су рођени и живе, а они расељени обесхрабрују да се врате тамо где су рођени и започели своје животе. Привремене институције плански раде на томе да уклоне и избришу што је више могуће оног културног и националног диверзитета који још опстаје. Истовремено, Приштина свесно потпирује међуетничке тензије користећи све доступне методе. Тако је, приликом хапшења Николе Недељковића због наводног „изазивања етничке мржње и нетрпељивости“, а заправо присуствовања прослави обележавања Видовдана, Никола осуђен на пуних осам месеци без иједног материјалног доказа. Са друге стране, подсећам да ни до данас нема ниједног правоснажно осуђеног извршиоца за више од 1.000 Срба страдалих само од 1999. године. Због оваквог, планског застрашивања етнички су очишћени готово сви градови и села на Косову и Метохији, а представници Приштине својим деловањем настављају да игноришу патње, досипајући со на ране Србима који су морали да напусте своја вековна огњишта, а подвлачим, у питању је преко 200 хиљада људи. Такав однос траје већ 23 године и не мења се, што је у потпуној супротности са демократским вредностима и принципима које ПИС често у својим изјавама афирмишу. Приштинске делегације у свим досадашњим излагањима пред овим уваженим телом наглашавају шта је некада било, болно изостављајући како данас живе неалбанци на Косову и Метохији.  

Стога, сматрам потребним да нагласим да је неопходна истинска политичка воља инволвираних међународних чинилаца и Приштине, како би се створили услови за почетак краја дискриминације на националној основи и заједнички живот у Покрајини.

Дозволите ми, уважени чланови Савета безбедности, да скренем Вашу пажњу и на ригидан, споран и крајње неозбиљан наступ друге преговарачке стране у оквиру дијалога.  У остваривању горе поменутих циљева Приштина примењује такозвану политику реципроцитета, добро осмишљену, малициозну стратегију која нажалост није самостално замишљена. Континуираним инсистирањем на међусобном признању као централном делу дијалога, такозвана политика реципроцитета на најбољи начин показује суштинску неспремност тренутног политичког руководства Приштине за проналазак било каквог компромисног решења. Подсетићу вас, разговори између Београда и Приштине нису започети са избором актуелног руководства Приштине, већ трају читавих 11 година од када је започет технички дијалог (8.3.2011). Самим тим, оцењујемо као недопустиве покушаје да се актуелни формат дијалога дезавуише, а договори поништавају само зато што не одговарају тренутним политичким чиниоцима. Неприхватљиво је да се тренутне геополитичке околности користе да се, једноставно, једним потезом прецрта оно на чему је годинама мукотрпно рађено. Београд је, подвлачим, институционално од самог почетка укључен у дијалог, док је посвећеност друге стране варирала и варира у зависности од политичке опције која је на власти.

Заоштрени политички наступ и наратив актуелног руководства ПИС у Приштини прате и конкретни дестабилишући кораци. У извештајном периоду, замаскиране као покушаји наводне интеграције у друштво, наметнуте су мере о регистарским ознакама. Подсећам и понављам, о увођењу оваквих мера није било сагласности у дијалогу Београда и Приштине. Верујем, даме и господо, да ћемо и данас од стране представнице ПИС у Приштини чути наводе како је њихова страна испунила све обавезе, али управо одлука о пререгистрацији таблица показује да, по ко зна који пут, Приштина не само да не испуњава договорено, већ поништава резултате дијалога, стварајући изнова нову кризу. О ефекту оваквих, насилно наметнутих мера најбоље говори да је од доношења одлуке забележен једноцифрен број пререгистрованих возила са српским регистарским таблицама, од чега је свега двоје Срба са севера KиМ. То је још један показатељ да Приштина не ужива подршку свих, а да, са друге стране, у континуитету провоцира природну реакцију српског становништва, које не може да континуирано преживљава самовољу руководства из Приштине.

Верујем да ћемо и данас чути устаљени наратив представника из Приштине који покушавају да сваку реакцију Срба на КиМ представе као активност организовану од стране Београда у наводним покушајима дестабилизације. Овакве тврдње једноставно не одговарају истини. Србија, са своје стране, ни на који начин не може да обузда револт који влада међу неалбанским становништвом Косова и Метохије. Непобитна је чињеница да протести грађана представљају бунт против дугогодишњег институционалног насиља и обесправљивања неалбанског становништва, којем се, у овом случају, ускраћује право на мирно уживање приватне имовине стечене на законит начин. Приштина се дакле не зауставља у покушајима одузимања имовине, а, као што је познато,  једна од мета је и Српска православна црква, и то довођењем у питање враћања имовине манастиру Дечани, чиме Приштина парадоксално не испуњава одлуке сопственог тзв. Уставног суда.

Даме и господо,

Дуго сам размишљао како да илуструјем стварну слику свакодневице неалбанског становништва на Косову и Метохији. Навешћу само неке од чињеница. Према нашој евиденцији несмањен је интензитет обесправљивања неалбанског становништва, а ни број етничких мотивисаних инцидената се нажалост није смањио. И у последњем извештајном периоду забележени су бројни инциденти, говор мржње, застрашивања, кршења права на правично суђење, угрожавања права на слободу кретања и верских права, скрнављења цркава и гробова. Неприхватљиви су и учестали напади на објекте Српске православне цркве, а посебно понижавајућ однос према српској културној и духовној баштини на простору Косова и Метохије, укључујући и 4 споменика који су уврштени на Листу светске баштине Унеска. Свештеницима и монашким заједницама се намећу бројне административне и техничке баријере, чиме се отежава, па чак и онемогућава њихов опстанак на црквеним имањима.

Када је реч о правима грађана, покушајте да замислите да вам је одузето елементарно политичко и грађанско право да гласате. Србима у Покрајини је то урађено и то уз учестала застрашивања и насилне упаде специјалних снага Росу, који су инструмент за спровођење циљева Приштине под изговором наводне борбе против криминала. У децембру прошле године Братислав Николић, председник општине Штрпце, притворен је под сумњом за организовани криминал и корупцију - још није оптужен и држе га у притвору у Подујеву. Једини разлог је прављење додатног и коначног притиска на српску заједницу у Штрпцу.

На који начин се оправдава борба против криминала када се специјалне снаге Росу користе за упаде на сеоске славе, претресање школа и киднаповање возача санитетског возила који је превозио медицинску инфузију и лекове? Који су мотиви и рационализација ових поступака? Само покушајте да замислите и да се ставите у ципеле Драгице Гашић, једине српске повратнице у Ђаковицу. Замислите да вам је и даље због вашег порекла и националности забрањено да купите хлеб, јер живите у општини коју локални Албанци поносно сматрају забрањеном за неалбанце. Да чак једанаест албанских организација грађанског друштва захтева ваше протеривање, као и забрану да се икад убудуће иједан неалбанац врати у тај град.  Онда вам је јасан ниво застрашивања са којима се суочавају Срби повратници. Јасно вам је зашто је проценат повратника испод 2% и зашто је он и даље један од најмањих на свету. Дозволите ми да поставим питање, да ли су ово одлике друштва које се према свету представља као демократија и фактор стабилности у региону?

Свесни смо да дијалог има ширу димензију и да може утицати на ситуацију у целом региону. У прилог томе сведоче и све изјаве српских званичника, укључујући и самог председника Републике Србије Александра Вучића. „Боље сто година преговарати него један дан ратовати“ речи су нашег председника које најбоље описују политику мира, помирења, регионалне сарадње коју спроводи српско руководство, вођено визијом изградње заједничке и просперитетне будућности Балкана.

Верујем да је одговорност данашњих лидера да створе јасну заједничку визију за будуће генерације. Такву визију показали су лидери и Београда и Тиране стварајући Отворени Балкан, иницијативу из региона за регион, која већ даје конкретне резултате. Србија је у више наврата, без разумевања друге стране, испружила руку ка Приштини позивима за укључивање у ову иницијативу, рачунајући да ће постојати свест о важности економског повезивања и напретка за добробит грађана целог Балкана.

Даме и господо,

Категорички одбацујемо аргументацију Приштине о наводној противуставност формирања Заједнице српских општина, јер је јасно да став Приштине према овој обавези представља однос према српском народу у Покрајини и указује да се она противи томе да се српски народ организује као етничка заједница и тако оствари своја колективна права. Њихов приступ има за циљ, као пожељан модел, средине без Срба, као што су Приштина, Ђаковица или Пећ, или нека друга слична места у Покрајини. За нашу страну је неприхватљиво да Приштина већ пуних 3.470 дана одбија да испуни своје обавезе и да разговара о формирању Заједнице српских општина, и уверавам вас да, без обзира на ову чињеницу, Србија неће одустати од напора за проналажење компромисног решења за тренутну ситуацију.

Подсетићу вас да представници Приштине, иако у својим иступањима често понављају да је случај такозваног "Косова" готова ствар, већ 14 година нису признати од стране већине чланица УН. Ако је тзв. независност Косова реалност, зашто онда имамо дијалог? Зашто је онда све више притиска на Београд за потребу обостраног признања? Оно што тренутно политичко руководство Приштине одбија да прихвати је да се Београд не може заобићи у потрази за коначним решењем. То важи и у случају све учесталијих најава чланства Приштине у међународним организацијама. Да ли ће овакви потези помоћи стварању потребне атмосфере за дијалог? Да ли пак на овај начин награђујемо деструктивно понашање Приштине и одбијање дијалога? Наше виђење је да покушаји учлањења тзв. "Косова" у међународне организације представљају недопустив чин и Србија ће одлучно наступати против таквих корака Приштине.

Tоком прошле седнице овог уваженог тела у априлу ове године могли смо чути позиве појединих чланица СБ УН за смањивањем, па чак и гашењем УНМИК, уз објашњење да Приштина има сопствене и функционалне институције. Међутим, околности које сам вам предочио и ситуација на терену нас изнова подсећа да је међународно присуство у нашој јужној покрајини још увек неопходно и с тим у вези,   подржавамо напоре које улажу УНМИК, КФОР, ЕУЛЕКС и ОМИК у оквиру својих мандата. Српско и друго неалбанско становништво на Косову и Метохији има највише поверење у међународно присуство и сматра га гарантом безбедности, што додатно потврђује да међународне мисије морају остати ангажоване у несмањеном обиму и капацитету у складу са Резолуцијом СБ УН 1244.

На крају,

Желим да укажем да у последње време у свим међународним форумима чујемо позиве на поштовање принципа УН. Подржавамо територијални интегритет свих чланица УН. Али, шта је са Србијом? Желео бих да упитам цењене чланице овог уваженог тела да ли се потребе примене принципа из Повеље УН односе само на неке или на све њене чланице? Као држава која доследно поштује међународно право и још увек трпи последице кршења истог, верујемо би Повеља УН и међународно право, укључујући територијални интегритет и суверенитет држава,  требало да се поштује од стране  свих и примењује неселективно на све државе чланице УН. Подсетићу вас да је управо ово тело пре више од две деценије донело резолуцију 1244 којом је потврђен територијални интегритет Србије, али то није спречило поједине државе да признањем тзв. „Косова“ погазе принципе УН, али и резолуцију коју су саме донеле прилагођавајући међународно право својим интересима и циљевима. Управо зато, све чешће помињање случаја „Косова“ је показатељ да је прављењем преседана отворена Пандорина кутија, јер снага сваког принципа почива на његовој потпуној и универзалној примени и безусловном придржавању.

Приметићете да сам у свом излагању поставио мноштво питања и изражавам наду да ћемо данас од Вас, поштованих чланица СБ УН и представника Приштине, чути одговоре на бар нека од њих, јер житељи Косова и Метохије, било које националности, било да су Срби или Албанци то заслужују.

Сви житељи Косова и Метохије са пуним правом очекују побољшање атмосфере и примиривање тензија на етничком нивоу које су предуслов за нормалан живот. За такав корак неопходна нам је конструктивност  која на страни Србије неизостаје, али и истинска пуна подршка међународних чинилаца. Истичем да Србија увек била и остаје дубоко посвећена проналаску одрживог решења мирним путем, а зарад мира, стабилности и заједничке будућности.

Хвала.
 

24. сеп 2022.

Министар спољних послова Никола Селаковић изјавио је да је делегација Србије завршила веома интензивну дипломатску активност у Њујорку у оквиру 77. Генералне скупштине УН, да је одржао укупно 100 састанака на маргинама тог заседања, а да је потписано 12 споразума, протокола и меморандума са представницима држава са којима је имао прилику да се састане.

Министар Селаковић је навео да је Генерална скупштина УН била прилика да се на маргинама тог заседања одржи низ састанака са колегама министрима спољних послова из више држава света и са представницима како САД, односно њиховог Kонгреса, тако и са представницима Америчко-јеврејског комитета, Алијансе цивилизација, али и Светског економског форума.

"Kада се сведе рачуница овогодишње Генералне скупштине УН и састанака на маргинама, могу са поносом да кажем да је одржано укупно 100 сусрета, од тога 95 са министрима спољних послова и пет са представницима Америчко-јеврејског комитета, Алијасне цивилизација и Светског економског форума", навео је шеф српске дипломатије.

Министар Селаковић је нагласио да је то била одлична прилика да се афирмише оно што јесте наша политика, а да су колеге министри спољних послова из различитих држава на састанцима које је имао били под утиском након изванредног обраћања председника Александра Вучића на Генералној скупштини УН.

"Били су под утиском управо тог говора, говора који је потврдио доследно поштовање међународног права, поштовање улоге УН и поштовање важећих резолуција СБ УН од стране Србије која географски и по броју становника није велика земља, али земља која чврсто верује да је посвећеност малих и средњих земаља међународном праву најјачи савезник у нашој борби за заштиту наших виталних државних и националних интереса", нагласио је министар Селаковић.

Kако је пренео, било је изузетних разговора, како са представницима држава које су признале једнострано проглашену независност Kосова, тако и онима које то нису и које су још једном потврдиле своју подршку и посвећеност заштити виталног принципа неповредности територијалног интегритета и суверенитета међународно признатих држава чланица УН.

"Ова година је била веома изазовна за УН. Мултилатерализам је у својесврсној кризи и за Србију је од виталног значаја да се мултилатерализам врати на сцену, да се ојачана улога УН врати на сцену и да наша борба за заштиту наших државних и националних интереса на Kосову и Метохији, а управо у светлу борбе за поштовање примене међународног права, релевантних одлука УН, као што је Резолуција 1244, остаје оно чиме ћемо се бавити и остаје нешто за шта ће се Србија борити. Управо та реафирмација улоге УН јесте нешто што гарантује и већи успех у тој борби", поручио је министар Селаковић.

Шеф српске дипломатије је истакао да су сусрети на маргинама заседања Генералне скупштине УН били одлична прилика да се закључи низ споразума, протокола и меморандума са представницима држава са којима је имао прилике да се састане.

"Укупно смо закључили 12 споразума, меморандума и протокола, а данас и завршили ову веома интензивну дипломатску активности потписивањем и Споразума о укидању виза на службене и дипломатске пасоше са Сенегалом", закључио је министар Селаковић.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

02.09.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић председавао је Самитом у оквиру иницијативе Отворени Балкан заједно са председником Владе Републике Албаније Едијем Рамом и председником Владе Републике Северне Македоније Димитром Ковачевским. Самиту су присуствовали и председник Владе Црне Горе Дритан Абазовић, председавајући Већа министара Босне и Херцеговине Зоран Тегелтија, министар спољних послова и трговине Мађарске Петер Сијарто и министар спољних послова Републике Турске Мевлут Чавушоглу.

Отварајући Самит лидера у оквиру иницијативе Отворени Балкан, председник Вучић је поручио да никада није више пажње и енергије усмерено на успех овог пројекта од оснивања, те да од успеха Отвореног Балкана зависи и колико ће земље чланице успети да осигурају добру економску будућност својих земаља, као и учвршћивање мира и стабилности у региону.

„Надамо се да ће иницијатива Отворени Балкан додатно доприносити економском јачању и повезивању, али и пружити могућност, која је за нас од великог значаја, а то је да говоримо у региону једним гласом и када се ради о кључним питањима од интереса за све наше земље и за регион у целини. Досадашњи прогрес није мали, али лагао бих када бих рекао да смо увек задовољни темпом напретка. Чини ми се да увек можемо брже и снажније и боље. Успостављање зеленог коридора Отвореног Балкана за транспорт прехрамбених производа довео је до раста трговине од 17 одсто у овом сектору. Такође, отварање наменских возних трака на граничним прелазим je скратио чекање са неколико сати на 10 до 15 минута, што немерљиво олакшава пословање компанијама из Србије, Албаније и Северне Македоније“, нагласио је председник Вучић истичући да су у току дана потписана документа, као резултат посвећености и рада и израз опредељености свих чланица Отвореног Балкана да у будућности сарадња достигне још виши ниво.

Према речима председника Вучића, међу потписаним документима је и Споразум о механизмима за обезбеђивање несметаног снабдевања основним животним намирницама унутар региона Отвореног Балкана, који предвиђа несметану трговину одређених прехрамбених намирницама унутар иницијативе и уколико нека од земаља чланица донесе одлуку о забрани извоза тих намирница.

„Оперативни план у области цивилне заштите је наставак претходног споразума о сарадњи у цивилним и ванредним ситуацијама из јула 2021. године“, рекао је председник указавши да је посебно мудра идеја албанског премијера Едија Раме резултирала потписивањем Меморандума о разумевању у области кинематографије и аудио визуелних активности чиме ће се основати заједнички копродукциони фонд "Отвореног Балкана" за филмске професионалце.

Такође, председник Вучић је оценио да ће издавање првих радних дозвола и регистрационих бројева бити прекретница која ће усмерити развој привреде наше три земље и додао да је посебно важно оснивање радне групе за превенцију криза пред долазећу тешку зиму.

Председник Вучић се осврнуо и на међународни сајам вина Винска визија, организован у оквиру иницијативе Отворени Балкан, истичући да су три земље чланице показале да једну тако важну и изузетну тешку манифестацију могу да организују на највишем светском нивоу, доводећи највећи део својих винарија, најпознатије светске винарије и промовишући главне градове и своје земље.

Председник Вучић је посебно захвалио премијеру Црне Горе, председавајућем Савету министара Босне и Херцеговине, али и шефовима дипломатије Мађарске и Турске, што су дошли у Београд на Самит.

"Ви нисте наши гости, ми смо толико везани и потребни једни другима, а то показује и учесталост наших сусрета. Верујем да ћемо, без обзира што неки нису формално део Отвореног Балкана и што неки неће бити, моћи да развијамо даљу могућу сарадњу“, додао је председник Вучић додајући да су односи земаља унутар иницијативе на историјском максимуму.

Након обраћања учесника и гостију на Самиту, председник Вучић је поручио су за све земље учеснице иницијативе "Отворени Балкан" мир и стабилност од кључног значаја, без обзира на то што немају иста мишљења о свим политичким догађајима и питањима. Такође је истакао да се све земље које учествују на Самиту, налазе на европском путу и да су му посвећене. Зато је замолио европске партнере да покажу поштовање и више разумевања према региону Балкана и захвалио представницима ЕУ на томе што поштују одлуку Србије, Албаније и Северне Македоније да направе пројекат какав је Отворени Балкан.

Извор/Фото: www.predsednik.rs

 

30.08.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић састао се са министром спољних послова Републике Кубе Бруном Едуардом Родригесом Париљом и том приликом му уручио Орден српске заставе првог степена за нарочите заслуге у развијању и учвршћивању сарадње и пријатељских односа између Републике Србије и Републике Кубе.

Председник Вучић је изразио задовољство што шефу кубанске дипломатије може да уручи орден у години у којој се обележава 120 година дипломатских односа Србије и Кубе.

„Неизмерна ми је част и посебно задовољство што данас у Београду одликујем министра спољних послова Републике Кубе Орденом српске заставе првог реда, приликом његове званичне посете Републици Србији, имајући у виду личне заслуге, залагање и допринос у очувању високог нивоа српско-кубанских односа“, рекао је председник Вучић подсећајући да је и некадашњи председник Кубе Фидел Кастро носилац Ордена Републике Србије на ленти за истакнуте заслуге у развијању и учвршћивању пријатељских односа двеју земаља.

„Захваљујем вашој екселенцији на личном доприносу унапређењу и оснаживању свеукупних односа између Србије и Кубе у свим областима од заједничког интереса, од пољопривреде, здравства, фармацеутске индустрије, па до туризма и културе. Уверен сам да ће ова посета допринети очувању билатерално политичког дијалога на високом и највишем нивоу“, додао је председник Вучић и позвао председника Кубе Мигела Дијас-Канела да посети Србију.

Председник Вучић је такође захвалио Куби на доследној подршци очувању суверенитета и територијалног интегритета Србије, истичући да је то одраз привржености Кубе поштовању основних принципа међународног права, што Србија високо цени. Он је нагласио да ће Србија остати доследна противљењу санкцијама Куби, те истакао да та земља увек може да рачуна на нашу подршку.

Министар спољних послова Кубе Бруно Едуардо Родригес Париља поручио је данас да ово одликовање доживљава као признање целом кубанском народу, који је увек био на страни Србије.

„Примам овај Орден као велику почаст, у име народа Кубе. Ово није признање лично мени, нити за моју професију, већ диван гест пријатељства владе и народа Србије народу и влади Кубе“, рекао је министар Париља додајући да смо још једном потврдили да желимо да продубимо историјске односе који нас везују.

Извор/Фото: www.predsednik.rs

 

29. август 2022. године

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић састао се данас у Београду са министром спољних послова Републике Кубе Бруном Родригесом Париљом.

Селаковић је, у обраћању новинарима после састанка, рекао да је Србија заинтересована за одржавање највише динамике билатералног дијалога и сарадње у питањима од обостраног значаја.

Подсећајући да се са министром Бруном Родригесом Париљом састаје четврти пут у последњих 11 месеци, Селаковић је навео да је размена посета у кратком року од велике важности, будући да Србија и Куба у новембру обележавају 120. годишњицу успостављања дипломатских односа.

„У данашњим разговорима потврдили смо однос традиционалног пријатељства и историјске блискости наших народа, те показали јасну опредељеност да кроз даље активности учинимо да наши односи у будућности буду још јачи, садржајнији и квалитетнији“, рекао је Селаковић, напоменувши да је један кубански министар спољних послова у Београду први пут након 33 године.

Селаковић је истакао да му је посебно задовољство што је имао прилику да председнику Србије предложи министра Бруна Родригеса Париљу за једно од наших највиших државних одликовања.

„Обострано смо констатовали потребу за јачање нашег политичког дијалога на свим нивоима кроз реализацију посета званичника обе земље. Заинтересовани смо такође да унапређујемо економску сарадњу са Кубом, и за то постоје озбиљни начини и неискоришћени потенцијали које желимо да ставимо у службу јачања наших односа“, казао је Селаковић.

На састанку је, такође, како је додао, било речи и о јачању сарадње у разним другим областима, као што су пољопривреда, спорт и омладина, туризам, здравство и фармација.

Министар Селаковић је поновио изразе дубоке захвалности за доследну подршку коју Куба пружа очувању територијалног интегритета и суверенитета Србије, нагласивши да принципијелна позиција Кубе о непризнавању једнострано проглашене независности „Косова“ представља одраз привржености те земље основним принципима међународног права.

„Подршка Кубе није само принципијелна него је и веома активна. У свим међународним форумима и организацијама у којима се Приштина појављује као подносилац захтева за улазак у чланство наши кубански пријатељи нису само неко ко диже руку и гласа против тога, већ и иступа против тога скрећући пажњу колико је важно да се очува међународно-правни поредак“, рекао је Селаковић.

Шеф српске дипломатије упознао је кубанског колегу са ситуацијом на Косову и Метохији и напорима које државно руководство на челу са председником Вучићем улаже у изналажење компромисног решења.

Селаковић је, како је рекао, у данашњем разговору истакао дубоко разумевање Србије за пуну подршку настојањима Кубе да у мултилатералним оквирима тражи модалитете за превазилажење ситуације везане за укидање економског, финансијског и трговинског ембарга САД.

„Србија, као земља која је годинама била изложена економским санкцијама, веома добро разуме тешкоће са којима се Република Куба и њени грађани суочавају услед вишедеценијског ембарга“, навео је Селаковић.  

Кубански министар је, у обраћању новинарима након састанка, констатовао да су Србија и Куба историјски пријатељске земље и да наши народи традиционално деле осећања узајамног поштовања и пријатељства.

Према његовим речима, у разговору је потврђена подршка Кубе територијалном интегритету и суверенитету Србије, и изражена захвалност због подршке Србије по питању ембарга којем је изложена Куба.

Министар Бруно Родригес Париља навео је да и данас потписани споразуми јесу пример воље и заинтересованости за развој билатералних односа.

Могућности за развој економске сарадње су, према његовим речима, у успону, и Куба цени што постоји велики потенцијал за сарадње двеју држава у бројним другим областима.

„Разговарали смо и о комплексној међународној ситуацији и имамо сагласност да постоји заједничка жеља за очување мира и међународног права“, рекао је  министар Бруно Родригес Париља.

У оквиру посете кубанског министра, данас су потписани Меморандум између Дипломатске академије Министарства спољних послова Републике Србије и Вишег института за међународне односе „Раул Роа Гарсија“ Министарства спољних послова Републике Кубе, као и Меморандум о разумевању у области спорта.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

12. Aug 2022.

Министар спољних послова Никола Селаковић је састанцима са највишим званичницима Венецуеле завршио вишедневну посету државама Латинске Америке и изјавио да су сви саговорници са којима се састао у Kаракасу чврсто опредељени за развој свеукупних односа са Србијом.

“Након великог броја састанака у Kаракасу могу да констатујем да је ова последња посета у низу током латиноамеричке турнеје протекла више него одлично”, рекао је министар Селаковић који се у Kаракасу састао са председником Венецуеле Николасом Мадуром, министром спољних послова Kарлосом Фариом, потпредседником Венецуеле задуженим за економска питања који је истовремено министар за нафту, министрима туризма, трговине, пољопривреде и спорта и омладине, као и са некадашњим министром спољних послова, а данас директором Центра за привлачење инвестиција Феликсом Пласенсиом.

Сумирајући посету Венецуели, министар Селаковић је навео да су сви састанци протекли у одличном, пријатељском духу и изразио уверење да у годинама које су пред нама можемо да продубљујемо сарадњу на обострану корист.

Шеф српске дипломатије нагласио је да Венецуела подржава политику очувања Kосова и Метохије у оквиру Републике Србије, поштовање принципа начела територијалног интегритета и суверенитета и немешања у унутрашње послове држава.

“Венецуела је неко ко нас активно подржава у свакој међународној организацији и својим гласом даје максималан допринос да Приштина не уђе у различите међународне организације”, рекао је Селаковић и навео да Венецуела то не ради ни из какве рачунице, него зато што су пријатељи и зато што чврсто верују у поштовање основних принципа међународног права и међународног правног поретка.

Министар Селаковић пренео је да су изванредни домаћини у Kаракасу показали дивљење према реформама које је Србија спровела под руоводством председника Александра Вучића и сувереној и независној спољној политици коју наша држава води.

“Наши пријатељи из Венецуеле жељни су да у Србији виде своја врата ка европском континенту и заинтересовани су за успостављање сарадње, на првом месту на економском плану, а онда и на пољу образовања, културе, спорта, туризма, савремених технологија, али и размене искустава у области привлачења инвестиција. Показали су и велики степен интересовања за развој догађаја у нашем делу Европе, у нашем региону”, навео је шеф српске дипломатије.

Министар Селаковић је изразио уверење да се пред Србијом и Венецуелом, које ове године прослављају 140 година од успостављања дипломатских односа, налазе бољи и много активнији дани.

“Наши одлични политички односи нису били на истом нивоу праћени и нашим економским односима. Између наше две земље готово да не постоји економска размена”, рекао је шеф српске дипломатије и навео да је Венецуела једна од земаља на свету са највећим резервама нафте, а да је по последњим подацима, пета на свету држава по резервама природног гаса.

Током посете Kаракасу, двојица министара спољних послова потписали су Декларацију механизма политичких консултација Србија и Венецуела, Споразум о сарадњи у области туризма између Републике Србије и Боливарске Републике Венецуеле, Меморандум о разумевању у области омладине и спорта између Министарства омладине и спорта Републике Србије и Министарства народне снаге за омладину и спорт Боливарске Републике Венецуеле, као и Споразум о сарадњи између Народне библиотеке Србије и Народне библиотеке Венецуеле.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

12. Aug 2022.

Министар спољних послова Никола Селаковић састао се данас у Каракасу са председником Венецуеле Николасом Мадуром, на крају своје званичне посете тој земљи.

Министар Селаковић пренео je поздраве председника Србије Александра Вучића венецуеланском колеги.

Саговорници су разговарали о даљем јачању традиционално пријатељских односа Србије и Венецуеле.

Селаковић је истакао важност посете српског министра спољних послова Венецуели након 12 година, нарочито имајући у виду да се она реализује у години када наше две државе обележавају 140 година од успостављања дипломатских односа.

Шеф српске дипломатије захвалио је председнику Мадуру на чврстој и принципијелној позицији Венецуеле по питању територијалног интегритета и суверенитета Србије и недвосмисленој и безусловној подршци коју нам ова држава пружа у међународним организацијама по питању од највишег националног значаја.

Такође, истакао је да обострано поштовање принципа међународног права, немешања у унутрашња питања држава и права на суверену политику, као и међусобна подршка наших држава није нова, већ да потиче од сарадње у Покрету несврстаних земаља, захваливши том приликом председнику Мадуру на учешћу министра спољних послова Венецуеле на Комеморативном скупу ПНЗ, одржаном октобра прошле године у Београду.

Саговорници су разменили мишљења и о актуелним регионалним и глобалним питањима, као и о начинима за суочавање с тим изазовима, истовремено чувајући своје државне интересе.

Министар Селаковић констатовао је да економски односи не прате одличне политичке, изразивши очекивање да ће ова посета и потписани споразуми бити значајни за унапређење привредне сарадње две земље, као и сарадње у свим областима од обостраног интереса.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

11. Aug 2022.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић састао се данас у Каракасу са министром спољних послова Венецуеле Карлосом Фаријом.

Селаковић је на конференцији за новинаре изразио задовољство што је после 12 година министар спољних послова Србије у посети Венецуели, нарочито због чињенице да је ова посета реализована у години у којој обележавамо 140 година од успостављања дипломатских односа.

„Током дуге историје наших дипломатских односа, упркос притисцима у различитим историјским периодима, успели смо да сачувамо висок степен међусобног поштовања и уважавања о питањима кључних националних интереса“, поручио је Селаковић, подсетивши да такво међусобно поштовање датира још из Покрета несврстаних земаља.

Шеф српске дипломатије подвукао је да је Србија нарочито захвална на доследној подршци Венецуеле нашим ставовима по питању Косова и Метохије, које је за нас питање од прворазредног националног значаја.

„Немешање у унутрашња питања држава, очување суверенитета и територијалног интегритета, право на суверену политику и поштовање међународног права, а не „права јачег“, остају основни принципи вођења наше државне политике“, казао је Селаковић.

Министар је указао да је са венецуеланским колегом разговарао о питањима од суштинског значаја за обе земље, да су размотрени начини јачања сарадње у областима економије и туризма, али и да су разговарали о актуелним регионалним и глобалним приликама.

Селаковић је посебно изразио задовољство што је данас потписано неколико веома важних споразума, изразивши наду да ће ти споразуми омогућити да се наше две државе и народи додатно повежу.

Двојица министара потписали су Декларацију механизма политичких консултација Србија и Венецуела, Споразум о сарадњи у области туризма између Републике Србије и Боливарске Републике Венецуеле, Меморандум о разумевању у области омладине и спорта између Министарства омладине и спорта Републике Србије и Министарства народне снаге за омладину и спорт Боливарске Републике Венецуеле, као и Споразум о сарадњи између Народне библиотеке Србије и Народне библиотеке Венецуеле.

„И као што је Уго Чавес једном приликом рекао - Нећемо направити велику будућност коју тражимо, ако не знамо велику прошлост коју смо имали - тако ће и темељ наших будућих односа, које и данас настављамо да градимо, бити наша пријатељска сарадња током свих ових 140 година дипломатских односа“, закључио је обраћање министар Селаковић.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

11. Aug 2022.

Дана 11. августа 2022. године, у граду Каракасу, Боливарска Република Венецуела, одржан је 1. састанак Механизма политичких консултација Србија-Венецуела, у оквиру обележавања 140 година од успостављања дипломатских односа.

Делегацију Републике Србије предводио је Њ.Е. г-дин Никола Селаковић, министар спољних послова, док је делегацију Боливарске Републике Венецуеле предводио Њ. Е. г-дин Карлос Фарија, министар народне власти за спољне послове.

Састанак политичких консултација карактерисан је високим духом сарадње и стратешким нивоом, и одговарао је интересу две државе пред актуелним историјским изазовима, у актуелном глобалном контексту.
Стране су изразиле обострано задовољство због динамичног развоја успостављеног политичког дијалога, који доприноси јачању билатералних односа.

У том смислу, две делегације су се сложиле да је потребно поновити своју посвећеност консолидацији међудржавних односа, за добробит оба народа, узимајући у обзир сложеност актуелног геополитичког тренутка и изградњу новог глобалног поретка. С тим у вези, венецуеланска страна захвалила је председнику Александру Вучићу и Влади Србије на доприносу јачању мултиполарног и вишецентричног система, заснованог на поштовању општеприхваћених правила и принципа међународног јавног права, посебно истичући принцип територијалног интегритета и суверенитета и немешања у унутрашња питања суверених држава.

Боливарска Република Венецуела и Република Србија, као највећа наследница некадашње Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, баштине дугу традицију борбе за слободу, равноправност, мирољубиву коегзистенцију, антиколонијализам и једнакост међу државама и народима, које су биле водеће идеје Покрета несврстаних држава, чијем су деловању обе стране давале и дају значајан допринос. У складу са тим, обострано је исказана посвећеност мирном и дипломатском решавању свих врста отворених питања, чврсто верујући да политика принудних и рестриктивних мера не доприноси том процесу. У том смислу, обе стране су истакле важност координације заједничких напора у циљу јачања и унапређења постојећих инструмената у систему Уједињених нација за супротстављање и избегавање ове врсте једностраног деловања.

Стране су поново потврдиле задовољство постизањем циљева зацртаних у оквиру Механизма политичких консултација и обавезују се да наставе са јачањем политичког приближавања, како би се олакшало потписивање Оквирног споразума о сарадњи између Републике Србије и Боливарске Републике Венецуеле.

Делегације су поновиле значај напредовања у развоју искреног, широког и конструктивног дијалога у циљу постизања узајамно корисних односа, који омогућава реафирмацију и консолидацију капацитета обе земље. Због тога су се сагласиле о потреби подизања нивоа српско-венецуеланских билатералних односа, посебно у актуелном глобалном контексту, у циљу промовисања и успостављања могућности за плодну и стабилну билатералну размену између две државе.

Две стране су посебну пажњу посветиле промовисању заједничких активности, како у форумима тако и у међународним и мултилатералним организацијама, укључујући међусобну подршку у именовању кандидата за руководеће позиције у различитим мултилатералним сценаријима, користећи ове форуме за промовисање поштовања међународног права и права сваке земље да свој економски, друштвени и културни развој оствари у миру.

У циљу додатног зближавања два пријатељска народа и унапређења културне размене, разговарано је о интересу Боливарске Републике Венецуеле за именовање трга Боливар у граду Београду и подизање споменика ослободиоцу Симону Боливару у његово име, као и о интересу Републике Србије за именовање трга и подизање споменика у Каракасу Николи Тесли, једном од најзнаменитијих Срба. Венецуела ће понудити статуу Ослободиоца, а Република Србија статуу Николе Тесле.

Делегације Србије и Венецуеле препознале су напоре уложене у одржавање овог Механизма политичких консултација и изразиле посебно задовољство због потписивања следећих инструмената:

• Споразум о сарадњи у области туризма између и Републике Србије и Боливарске Републике Венецуеле;

• Меморандум о разумевању у области омладине и спорта између Министарства омладине и спорта Републике Србије и Министарства народне снаге за омладину и спорт Боливарске Републике Венецуеле;

• Споразум о међуинституционалној сарадњи између Народне библиотеке Републике Србије и Народне библиотеке Боливарске Републике Венецуеле.

Обе стране су се сложиле да се следећи састанак одржи у 2023. години, у Београду. Тачни датуми састанка биће саопштени дипломатским путем.

Ова заједничка декларација је одобрена и потписана у Каракасу 11. августа 2022. године, написана је у два примерка на шпанском, енглеском и српском језику. Сви текстови су подједнако веродостојни.

          
       За Републику Србију                             За Боливарску Републику Венецуелу
        Никола Селаковић                                           Рафаел Фарија Тортоса
 Mинистар спољних послова             Mинистар народне власти за међународне односе
         Републике Србије                                   Боливарске Републике Венецуеле

              
Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

 

11. Aug 2022.

Министри спољних послова Србије и Венецуле, Никола Селаковић и Карлос Фариа, потписали су у Каракасу Заједничку декларацију о одређивању новог датума успостављања дипломатских веза две земље.

Декларацијом је усаглашен 13. април 1882. године као званични датум успостављања дипломатских односа, с обизиром на то да су тог датума краљ Србије Милан Обреновић и председник Сједињених Држава Венецуеле Антонио Гусман Бланко разменили дипломатска писма.

Након церемоније свечаног потписивања декларације, а у част обележавања 140 година дипломатских односа две земље, за угледне званице и чланове дипломатског кора био је организован пријем на којем су се обратили министри Селаковић и Фариа.

Захваливши на организацији изузетног догађаја, Селаковић је указао да је 140 година импресиван период, током којег су се десили многи значајни догађаји за наше два државе, али и нагласио да ће Србија и Венецуела наставити да унапређују своје односе и радити да они буду још боље.

Министар је казао да, упркос великој усаљености, наши односи и пријатељство су нешто што нас повезује, нарочито нагласивши да се они заснивају на поштовању основних принципа и начела међународног јавног права.

"Србија не заборавља солидарност и подршку коју јој је у најтежим тренуцима пружала Венецуела", истакао је Селаковић, додавши да нам је драгоцена активна подршка Венецуеле у свим међународним организацијама, у којима ова земља пружа јасну подршку територијалном интегритету и суверенитету Србије.

Шеф српске дипломатије казао је да је последњи министар спољних послова Србије био је у Каракасу пре 12 година, и поручио да је сигуран да се неће толико чекати до следеће посете, већ да ће следећи састанак бити и у наредних 12 месеци.

"Живело пријатељство и братство Србије и Венецуеле", закључио је Селаковић.

Министар спољних послова Венецуеле Карлос Фариа изразио је задовољство што је министар Селаковић у званичној посети Венецуели, нарочито у години у којој се обележава 140 година од успостављања дипломатских односа.

Фариа је навео и да се мало земаља може се похвалити овако дугом сарадњом.

"Солидарност, пријатељство и подршка које две земље показују једна другој чини нас поносним, не само званичнике, већ и народе Србије и Венецуеле", истакао је министар, изразивши наду да ће се и у наредним годинама наставити овакво пријатељство две државе и народа.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

05. Aug 2022.

Министар спољних послова Никола Селаковић, сумирајући посету Куби, изразио је задовољство што је латиноамеричку и карипску турнеју започео управо посетом овој земљи, посебно имајући у виду да Србија и Куба ове године обележавају 120 година успостављања дипломатских односа.

Селаковић је истакао да је делегација Министарства спољних послова Републике Србије угошћена на највишем нивоу и да је имао важне и веома добре разговоре.

"Разговарао сам са потпредседником Кубе Салвадором Антонијом Валдесом Месом, као и са министром спољних послова Бруном Родригесом Париљом, који је велики пријатељ српског народа и који је то доказао још у време службовања у УН када је над нашом земљом 1999. вршена агресија", казао је Селаковић, додавши да се, током боравка у Хавани, састао и са председником Народне скупштине Хуаном Естебаном Ласом Ернандесом, министром спољне трговине и страних инвестиција Родригом Малмијерком Дијасом и министром културе Алпидијом Баутистом Алонсом Грауом. Селаковић је навео и да је са министром културе потписао споразум о успостављању директних односа између Народне библиотеке Србије и Националне библиотеке Кубе.

Шеф српске дипломатије је подвукао да је Куба је наш традиционални пријатељ, који нас верно и доследно подржава у међународним форумима када је у питању заштита нашег територијалног интегритета и суверенитета, али и да нам помаже у промоцији и заштити наших интереса по питању КиМ у читавом карипском и латиноамеричком региону.

"Трудићемо се да одличну политичку сарадњу пренесемо и на нека друга поља, нарочито у области економије, а у том смислу су договорени и неки конкретни послови", изјавио је Селаковић и на крају нагласио да је министар спољних послова Кубе Бруно Родригес исказао интерес да у што скоријем периоду дође у узвратну посету Београду.
Министар Селаковић наредних дана посетиће Колумбију, где ће, као специјални изасланик председника Србије, присуствовати инаугурацији новог председника Густава Франсиска Петра Уреге. Министар ће се, током боравка у Боготи, састати са министром спољних послова Колумбије Дураном, као и са бројним високим званичницима држава из овог дела света.

Након Колумбије, током наредне недеље, шеф српске дипломатије боравиће у званичним посетама Костарики и Венецуели.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

04. Aug 2022.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић посету Куби започео је састанком са министром спољних послова те земље Бруном Родригесом Париљом.

Констатујући да билатералне односе краси традиционално пријатељство и историјска блискост наших народа, Селаковић је поручио да је Србија јасно опредељена да такве односе додатно унапређује и учини још садржајнијим.
У том смислу, министар је указао да је потребно радити на даљем јачању политичког дијалога на свим нивоима, кроз реализацију посета званичника обе земље, али и одржавањем континуитета политичких консултација.

Селаковић је изразио задовољство и чињеницом да је његова посета реализована у години у којој обележавамо 120. годишњицу успостављања дипломатских односа између наших земаља, истакавши да је током сусрета са кубанским колегом размотрено и неколико иницијатива за обележавање овог јубилеја.

Министар је упознао кубанског колегу са актуелном ситуацијом и последњим дешавањима на Косову и Метохији, уједно, захваливши на доследној подршци коју Куба пружа очувању суверенитета и територијалног интегритета Србије, као и подршци у међународним организацијама.

Такође, шеф српске дипломатије пренео је нашу пуну подршку настојањима Кубе да у мултилатералним оквирима тражи модалитете за превазилажење ситуације везане за укидање економског, финансијског и трговинског ембарга Сједињених Америчких Држава.

Када је реч о економској сарадњи, Селаковић је указао да постоји значајан простор за њено унапређење, истакавши нашу спремност и интерес за сарадњом у бројим областима. С тим у вези, министар је напоменуо и да је веома значајно што је ове године потписан Акциони план за 2022-2023. годину, у циљу развоја сарадње између Привредних комора Србије и Кубе и чвршћег повезивања привредника.

На данашњем састанку, Селаковић је информисао министра Родригеса о процесу евроинтеграција Србије, али и представио иницијативу „Отворени Балкан“, подвукавши да је њен циљ економско повезивање и бољи животни стандард грађана региона.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

Представнници Привредне коморе  Србије и Привредне коморе Кубе потписали су у Хавани и Београду, 17.06.2022. године, Акциони план  за 2022 – 2023. годину, у циљу јачања спољне трговине и улагања, на виртуелни начин, током онлајн семинара „Србија-Куба: пословне могућности“.

Михаило Весовић, директор Сектора за интернационализацију ПКС, истакао је током вебинара да интересовање за сарадњу две економије постоји - упркос географској удаљености. Циљ Кубе да смањи зависност од увоза готових производа је прилика да развоју кубанске производње, српске компаније понуде своје технологије, додао је.

Специјалиста за трговинску политику ПК Кубе, Белкис Барнет Искиердо, рекла је истом приликом да је приоритет кубанске привреде привлачење инвестиција, посебно у секторима туризма, пољопривреде и рударства.

31.05.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић положио је данас заклетву на Једанаестој посебној седници Народне скупштине Републике Србије у Дванаестом сазиву и ступио на дужност у другом мандату.

"Даме и господо, Ваша светости, поштовани председниче, поштовани члане Председништва Босне и Херцеговине, поштована председнице Републике Српске, уважени представници верских заједница, драги пријатељи, поштовани председници Србије и Савезне Републике Југославије, ваше екселенције, председнице Уставног суда и Врховног касационог суда, председнице Владе, чланови Владе Републике Србије, председниче Покрајинске скупштине АП Војводине, председниче Покрајинске владе АП Војводине, даме и господо, драги пријатељи, не постоји већа част, већа обавеза, а нема ни већег поноса од оног који ти даје чињеница да водиш своју земљу, нити лепше дужности од те да је са поносом представљаш.

Све то, и обавезу, и дужност, и част, и понос, добио сам од грађана на изборима. Они су израз воље убедљиве већине, која је мене и највећи део вас наново задужила да свој посао обављамо не увек онако како чак и та већина жели, већ да чинимо све оно што је у најбољем интересу Србије.

Желим да будем председник свих и председник за све, да будем први по обавезама и последњи по привилегијама, да радим више, да не тражим ништа за себе, али да тражим све, апсолутно све за нашу Србију.

Велики Конфучије је рекао да компромис може да се прави са свим, осим са идеалима и то је оно што намеравам да следим, а мени је идеал Србија и добробит њених грађана. То уједно одређује и приоритете мог другог мандата, оне који су, чини ми се, и пре полагања заклетве били јавни и јасни и који гласе: мир, стабилност, независност у одлучивању, слобода Србије, сигурност, здравље, Европа, рад, рад и рад.

Србија јесте и биће, да парафразирам Марка Аурелија, цара, филозофа, управо оно и само оно што ми од ње направимо. Она је производ наших мисли, наших снова и наших дела, наш идеал, наш циљ, наша свест, знање о томе где смо и географски и историјски и велика пажња о томе да никада не побркамо, као што нам се толико пута у историји дешавало, историју и реалност, географију и реалност, пусте жеље и реалност.

Данас имам част, али и немерљиву обавезу да вам се обратим као председник чији други мандат почиње у преломним временима модерне историје. Не постоји тежа, али ни узвишенија дужност од ове на коју данас по други пут ступам. И не постоји циљ који је захтевнији, али и часнији од циља да Србија настави својим путем, јединственим, у будућност какву је одавно својим жртвама и одрицањима заслужила.

Преузимам председничку дужност у временима у којима је основна премиса, у готово читавом свету, постала да су дрскост и безобразлук чин храбрости, а смиреност и стрпљење одраз страха. Живимо у временима када сви гласно говоре, а мало ко слуша и још ређе чује. Гласови разума су све тиши, а визија будућности целог човечанства све магловитија и удаљенија.
 
Данас је, можда више него икада, цео свет жељан истине и правде. Исте оне правде која је уткана и у прве речи наше прелепе националне химне и која још увек стоји као императив без којег нема напретка ни достојанственом човеку, ни целом свету. За такву истину и за такву правду увек ћу да се борим, јер нема тежег, али ни часнијег пута од тога.

Свет можда никада више неће бити исти, али вам указујем на чињеницу да ћемо бар ми покушати да останемо снажни, самоуверени и непоколебљиви у својој принципијелности, да ћемо као земља наставити да радимо за општу добробит, док храбро грабимо напред упркос свим недаћама, као што смо то чинили и до сада.

Не постоји, стога, довољно велика реч за нашу Србију, која је одувек стајала на раскршћу различитих цивилизација, вера и култура, чиме је обогаћена на најбољи начин, који нас подстиче да то наслеђе чувамо и данас још јаче, чвршће и одлучније него икада пре. Исто тако, преко нас су се одвајкада укрштали путеви туђих интереса и амбиција, освајања и повлачења, али и наших победа и пораза, који су оставили дубоке ожиљке у целокупном бивању Србије. Многи су код нас долазили без поштовања и обзира, а одлазили са скривеним или отвореним дивљењем према нашем малом, а тако великом народу и према нашој малој, а тако поносној Србији.

Баш као и ово Мирослављево јеванђеље, и наша земља је имала чудан и тежак историјски пут. Поколења Србије су се калила кроз најтеже тренутке током дугих векова, неретко сама, али увек усправна. Управо та поколења, која су кроз историју показивала невероватне људске, владарске, уметничке, војне, моралне и духовне висине, уткала су овај несаломиви, слободарски, понекад чак пркосни дух у све садашње и будуће нараштаје нашег народа.
 
Да ствари конкретизујем, свет се пред нашим очима на дневном нивоу драматично мења, никада више и никада брже. Напад на Украјину је прекретница у међународним односима. Са једне стране, Русија је желела прекид доминације, како кажу, западне и тврде и меке моћи, спречавање даљег ширења НАТО-а, велика Кина не жели status quo, тј. недодирљивост западне снаге и безутицајност свих других, док са друге стране Запад жели очување сопствене превласти у свету, истовремено се позивајући на кршење међународног јавног права, како од стране Русије, тако и од њихових других противника, попут Народне Републике Кине.

Тачно је да је нападом на Украјину погажено међународно јавно право, али је такође тачно да се то догодило десетинама пута у савременом свету, те да су кључни протагонисти и данашњи велики борци за поштовање норми међународног јавног права биле неретко и западне силе. Уосталом, ми овде, у Србији, то на најбољи могући начин можемо да потврдимо. Наша земља је 1999. године нападнута без одлуке Савета безбедности Уједињених нација, а да наша земља пре тога није окупирала ниједну другу. Нашој земљи после тога отимано је и даље. Упркос постојању Резолуције 1244 и постојања у правном поретку те резолуције, и даље нам отимају део наше територије тврдећи да су у праву, а ми, ако случајно кажемо да мислимо другачије, тог тренутка више нисмо за будућност, нисмо довољно демократе, не разумемо садашњи тренутак, већ се бавимо сувише прошлошћу. Када би то неко други учинио, он би одмах био неко ко руши међународни правни поредак, ко руши све институције и ко руши мир у свету.

Поносан сам на Србију данас, која се понаша у складу са принципима међународног јавног права, која уме да осуди кршење међународног јавног права, недвосмислено и јасно. Али сам поносан и на Србију у којој нема ни антизападног, нити русофобног понашања. Код нас су добродошли и Достојевски, и Шекспир, и Гете, и Хемингвеј. То је нешто на шта Србија може да буде поносна, па макар била и једна од ретких земаља у савременом свету.

Ово сам све рекао не зато што је из овога могуће извући прагматичне захтеве деловања, већ да и као председник Републике, баш онако како то себи дозволе сви други грађани Србије, спасем душу и кажем шта ми је на срцу. И да не мислите да то што сви знате ја не знам. Знам, неретко знам боље од свих осталих. Неретко то видим и осећам боље од свих осталих. Али то не решава наш проблем и то ниједан од проблема у будућности неће да реши. Политика вођења земље није политика жеља, већ политика могућег, политика реалности.

Ја сам разговарао са једним, од данас највећим европским лидером, седам сати смо разговарали и ваљда је човек желео да ме слуша и осетио сам потребу да испричам све што ми је на души, да изговорим све - како се ми Срби осећамо када видимо шта су нам чинили по питању Косова и Метохије и по свим другим питањима на Балкану. Слушао ме је пажљиво тај велики лидер, много умнији од мене, са много више знања, велику земљу води, и негде око три ујутру ми је рекао: „Хајде, сада Александре, да пресечемо ово.“ Рекох, слушам Вас, драги пријатељу. Он је рекао: „Нисам у свему сагласан са тобом, али да кажем да си за 80, можда чак и 9о одсто ствари које си изговорио у праву. И шта ћемо сада? Водиш једну земљу, председник си земље, довољно си паметан да знаш да, без обзира на неправде којих је у свету много,  постоје ствари које се неће мењати. Ти мишљење моје земље да промениш не можеш. Можемо да се кајемо накнадно, али то никада нећемо да признамо, јер велики то не признају. За нас сузе кајања и грешке не постоје, оне су предвиђене за вас, мање земље. Остаје да видимо шта је то што можеш да урадиш да спасаваш своју земљу у будућности. Остаје да се види шта је то што можеш да направиш, да осигураш будућност за младе нараштаје у твојој земљи, шта је то што можеш да прихватиш као реалност и шта је то што можемо да направимо заједно.“ Ја сам први пут чуо од некога, од западних лидера, да је рекао негде, не директно, али негде је рекао: „У реду, нисмо увек сви ми најсрећнији са свим што смо чинили у прошлости, али са тиме морате да се помирите.“ Макар нешто смо добили, макар неку врсту личног задовољења сам добио те ноћи, која, наравно, за нашу земљу не значи ништа. Али, у праву је тај велики лидер када је рекао да морамо да будемо посвећени будућности, да морамо да бринемо о будућности, да гледамо шта ћемо са нашом децом, јер они нису дужни да плаћају ни дугове наше генерације, ни дугове које су нам оставили наши родитељи, ни наши прадедови нити било ко други. Њима морамо да оставимо што је могуће чистију ситуацију за будућност, да они не морају да размишљају са ким ће да ратују сутра и са каквим ће све нестабилностима и проблемима да се суочавају.

Управо у складу са тим, желим да кажем да се радујем скором формирању новог парламента, надам се да ће се ускоро завршити све изборне радње и чак не желим да одговарам онима који су износили бесмислене тврдње како сам бирао пред којим парламентом ћу да полажем заклетву, јер сам постао председник 31. маја и ово је био једини дан када сам могао да полажем заклетву. Шта да радите, јер шта год некада учинио и како год учинио, никада неће бити довољно добро или довољно лоше да би сви били задовољни.
 
Формирање нове Владе је, рекао бих, од пресудног значаја и имајући у виду ситуацију у којој се налазимо, тешку ситуацију, ми већ данас сви заједно морамо да размишљамо о томе. То не могу сам, иако сам неко ко је добио велику подршку народа, већ је потребно Влада да то ради, а свакако ће то радити она, која буде имала пуни легитимитет, а не у техничком мандату, снажније и јаче.

Морамо да се бавимо и новим санкцијама и новим чудима, у којима опет можемо да будемо оштећени па ћемо морати да молимо наше европске партнере да нам по том питању помогну, али то је већ питање за њих. Управо у складу са тим, очекујем да нова Влада Србије буде формирана до краја јула месеца, а ја ћу са радошћу кренути у интензивне консултације са представницима свих политичких странака у земљи које су ушле у народни парламент, чим буде формиран нови сазив Народне скупштине Републике Србије.

Желим да кажем да сам уверен да ће нова Влада прихватити неке од савета и мојих молби. Верујем да ће мандатар донети одлуку да Влада буде мањински инклузивна, да укључимо што је могуће више припадника не само српског народа, већ да у тој Влади буду и Мађари, и Бошњаци, да буду у њој и Хрвати, и Роми, и представници свих националности који желе добро овој земљи и који имају само једну отаџбину или једну домовину, а то је Србија, коју бескрајно воле баш онако како је волимо ми и који овде планирају да живе, и они и њихова деца, баш као што то планирамо и ми.

Хоћу управо на томе да се захвалим свим представницима, ја чак не волим ни да изговарам у формално – правном смислу, знам да се то тако каже, представницима националних мањина, али рекао бих људима, дивним грађанима, народима који не припадају већинском народу, а који су увек били уз Србију, помагали Србији и заједно са нама делили добро и зло и заједно са нама решавали све муке и проблеме са којима смо били суочени.
 
Оно што очекујем од наредне Владе, али чему ћу се и као председник Републике посебно посветити, јесте под један – наш европски пут. И сад извините, пошто знам да за тако нешто нећу добити аплауз, управо ћу због тога томе највише простора да посветим. Волим понекад да се инатим, да будем џангризав, понекад кочоперан, али не због себе или зато што ми је то због било каквих поена потребно, напротив, на томе се поени губе, већ зато што мислим да чиним добру ствар за Србију.

Ми, када говоримо о Европи, она нам служи као поштапалица, она нам је постала негде обавезни део успутног помињања, али и нешто што најлакше можемо свакога дана да критикујемо, нападамо, али да опет, када дође поподне или вече, размишљамо како и колико ћемо сутра подршке и помоћи да тражимо. Ма колико да са правом кажемо да они нису увек фер према нама, а не мислим да су увек фер према нама, посебно када је реч о политичким захтевима, исто тако ни ми нисмо фер према њима. Лако нам је и лепо да узимамо новац пореских обвезника из Европске уније и много се добро осећамо ако ни хвала на то не кажемо. Лако нам је, лепо, да прихватамо оно што нам одговара, оно што нам се допада, али нам није лако и лепо да чујемо речи критике када нам се нешто не свиђа.

Европска унија не сме да буде синтагма поштапалица, она не сме да буде нешто што је ушло у речник тек онако, већ мора да буде наше опредељење. Управо због и трговинске размене, инвестиција, али и због тога што желимо да припадамо том типу друштва, мораћемо много тога да урадимо и у области владавине права, даље демократизације нашег друштва, медијских слобода и свега другог. Наравно да претерују када говоре да не може да се чује другачије мишљење, наравно да понекад то користе за своје политичке потребе, али је такође тачно да и ми увек можемо боље, и то не због њих, већ због нас.
 
У складу са тим, долазимо до онога на шта сам се данас заклео, на Устав Републике Србије, долазимо до кључног политичког питања за нас, а то је питање Косова и Метохије. Повезано са украјинском кризом питање Косова и Метохије биће још истакнутије и још теже за нас за решавање. Шта год вам говорили, са било које стране, шта год вам рекао било ко са запада, Косово и Метохија биће већа и важнија тема управо и због онога о чему је недавно говорио председник Путин.

Они ће вам рећи да то није тако и да Косово није ни слично као неки други примери у свету, то ће вам понављати бесомучно. Што вам више то понављају, ви видите да их то више мучи. Управо због тога ћемо се суочавати. Извињавам се што говорим истину свима, и вама у сали, и њима који ово слушају. Да ли стварно мислите да сам толико наиван кад ми десет пута кажете да вас се то не тиче и да вам то није проблем, да мени, политичком ветерану, то покушате да продате? Видим колико вас то боли. Можете да мислите колико то онда боли нас, колико то боли ову земљу, колико то боли српског човека, колико то боли свакога у овој земљи. Сваког дана морамо да слушамо притиске да бисте ви задовољили своје интересе, ни једног секунда не размишљајући о нашим интересима. Ту имамо проблем и што немамо баш ни са ким да разговарамо у жељи да дођемо до компромиса, у жељи да тражимо компромис.

Такође, знам да ово нико не жели да слуша у Србији, али ми морамо да тражимо компромис. Ми морамо да се боримо за компромис. Ми морамо да чувамо наш народ на Косову и Метохији. Ми морамо да бринемо о животима наших људи, наших стараца, њихове деце и њихове деце који и даље живе на Косову и Метохији, који и даље воле српску заставу, који и даље говоре српским језиком. Због тога морамо да трагамо за компромисом.

Данас, када о томе говоримо, и данас не извршавају пресуде својих органа да Високим Дечанима врате оно што Високим Дечанима припада и нико се због тога много не секира. Имали смо први пут саопштење Квинте која је искрено критиковала став албанских властодржаца у Приштини да не дозволе Србима да се изјасне на изборима за председника и за парламент Србије. То је трајало пола дана. Дан после тога могли су да наставе да раде све исто што су радили, јер увек ће имати њихову подршку и нико не треба да има било каквих илузија по том питању.
 
Онда долазимо до питања које је са тим повезано. На колико разумевања ми можемо да наиђемо и на колико рационалног прихватања наших аргумената можемо да наиђемо када кажемо - па, чекајте, ви очекујете од нас да се једнако снажно опредељујемо против Руске Федерације? Сада, оставите по страни све наше традиционалне односе, оставите по страни и све друго, што ми немамо проблема у снабдевању гасом, сигурности снабдевања, што имамо добре односе, све то по страни оставите, па како мислите, људи, да, с једне стране, свакога дана говорите о територијалном интегритету, о заштити територијалног интегритета као врховном принципу међународног јавног права, а да онда нама кажете – ви, Срби, заборавите поштовање врховног принципа међународног јавног права, али гледајте да се још горе него ми, а због свега што се у свету збива, односите према Руској Федерацији. И нема проблема што они неће да буду за вас у Савету безбедности Уједињених нација по питању вашег територијалног интегритета, јер добро је за вас да заборавите на свој територијални интегритет.

Ја молим само представнике тих земаља да буду бар мало фер према Србији, па да кажу – разумемо вашу тешку позицију, али, нема проблема, ми вас терамо у то. То је језик који можемо да разумемо. Не значи да ћемо да послушамо, али то је језик који је много мање лицемеран него овај који нам говори о томе да је то правда, да је то правично и да је то поштено, јер да је то правично, поштено и да је то правда, не бисте тако лако разорили територијални интегритет и разарали територијални интегритет Србије као што сте то чинили.

Знам ја, на срећу или жалост, шта је то што се људима допада и опет се враћам и опет вам понављам, ово сам изговорио да спасем душу, да знате да је имам, пошто знам да многи мисле да је немам, и да знам ове ствари, углавном боље од већине, да не кажем случајно од свих, али сутра ми морамо да имамо довољно горива, морамо да имамо и довољно хране, морамо да имамо и нове болнице, морамо да имамо и нове фабрике и морамо да држимо најбоље односе са нашим западним партнерима и да будемо тврдо, чврсто, истрајно и снажно на европском путу.

Нова Влада мора брзо да се формира и због тога што је неопходно да се хитно, хитно бавимо предстојећом зимом и снабдевањем Србије, пре свега, енергентима. Ситуација је алармантна и зато је важно да у најкраћем могућем року Владу формирамо, да бисмо могли да се посветимо томе, да бисмо могли да издвојимо велики новац и да обезбедимо сигурност за грађане Србије током предстојеће зиме.
 
Ми имамо стабилне јавне финансије захваљујући целој Влади, Министарству финансија, Народној банци Србије, захваљујући добром раду, стабилности, коју смо чували све време. За нас је од великог значаја да ту стабилност сачувамо.

Храна. Имамо је довољно и имаћемо је довољно. Сви покушаји дестабилизације српског тржишта пропашће зато што ми никога не обмањујемо. Ми никога не лажемо када кажемо да имамо довољно шећера, уља, пшенице, сунцокрета, кукуруза и свега другог што је неопходно за нормалан и пристојан живот.

Велики су и кључни, суштински, реформски задаци пред Србијом, који ће да боле многе - од нове и много озбиљније и одговорније енергетске политике, образовања и науке, која мора да буде суштина, стуб напретка Србије у будућности. Ту бих посебно замолио Владу да се не плаши реакција око ширег, свеобухватнијег и убедљивијег, уверљивијег увођења дуалног образовања у наш образовни систем, јер су сви бежали од тога. Најлакше је чекати само када ће следећа плата и колико Министарство финансија може да обезбеди пара, а да при томе не видимо колико заостајемо за Немачком, Аустријом, Швајцарском и колико, у ствари, нисмо спремни себе да мењамо, али смо спремни све друге да мењамо.

Наставићемо, јер држава мора да настави са улагањем у здравство, јер здравство постаје један од стубова како развоја, тако и опстанка наше нације. Даља дигитализација, развој роботике, вештачке интелигенције, али и брига о климатским променама и заштити животне средине. Имамо много партнера, од Норвежана до ЕУ, до САД, са којима смо ушли у значајне пројекте из питања енергетске сигурности, безбедности, као и заштите животне средине, а које треба продубити.

Што се тиче питања наше војске, као врховни командант трудићу се да наша војска, својим утицајем, буде снажнија, да буде гарант безбедности, мира, сигурности и стабилности. Слушали смо претходних месеци безброј пута како ће Србија, тобоже, некога да нападне, како ће српска војска некога да угрожава. Лагали су данима, недељама, колико већ траје ова криза у Украјини, деведесет шест дана. Деведесет шест дана, свакога дана сте по стотину пута и на стотину места могли да прочитате те лажи. И после деведесет шест дана нико нам још није рекао извините. Нико нам још није рекао - извините што смо лагали од првог дана. И хвала Србији што се понаша као стуб стабилности и што никада никога није угрозила, и што никада ништа ни од кога није тражила, осим што је тражила да буде своја на своме, да има право да чува своју слободу, своје небо и своју земљу, сама, без ичије помоћи.

Србија ће, уверен сам, драги пријатељи, чувати љубоморно своју војну неутралност. Ми нисмо политички неутрални. Ми се налазимо на европском путу и знамо своје обавезе, али своју војну неутралност ми морамо да чувамо. Свуда око нас су или НАТО земље или територије на којима се налази НАТО. Не постоји ни једна територија, ентитет, земља до Србије, поред Србије, која није у НАТО.

Србија је као мало острво и неки обично то говоре или наводе као проблем. Али да  вам кажем, шта је проблем у томе што верујете свом народу, што верујете јуначком гену својих грађана да смо били и да ћемо бити у стању да чувамо своју земљу и да не желимо да припадамо било којем војном блоку, да желимо само да имамо право да чувамо своје границе, да чувамо своју земљу, да имамо своје војнике и да штитимо своје небо? И Србија има данас и финансијски више снаге да сачува своју земљу него што је имала раније. И Србија данас више никоме не би била лак плен као што смо, нажалост, упркос нашем великом срцу, били лак плен 1999. године.

И то је нешто на шта сам поносан. Дакле, никога не нападамо, никога не угрожавамо, али вам гарантујем једну ствар, а то је да се нико неће дрзнути и нико, онако лако како је некада кренуо, задовољавајући своје геополитичке интересе, више неће смети да крене на Србију, не зато што нас неко воли или не воли и не само зато што данас нема такве интересе, као што је имао некада, већ зато што је Србија снажнија. А снажнија је захваљујући народу и грађанима Србије који су улагали у своју војску, који су веровали у своју војску и који знају да је пут неутралности, пут у будућност за Републику Србију и за наше грађане.

Оно што је такође важно, то је да плате и пензије ће да расту, инфлација не сме да поједе. Увезена инфлација, највећим делом увезена инфлација, не сме да поједе њихова примања, јер смо се борили за бољи животни стандард грађана и Влада ће по том питању морати напорно да ради и пензије да прате плате.

И оно што је такође важно, и без чега нама нема будућности, а о чему сви причамо, да се мало нашалим на наш рачун. Ми, сви, када одемо на телевизију, сви, сви ми председници, премијери, министри,  сви аналитичари, сви критичари, сви, ко год се појави негде, увек оде па каже: „Ето, село нам је пусто“. Хајде, врати се у село. Хајде, отиђи у село. На крају схватите да нам је много лепо у градовима. Живимо у градовима, нормално. У целој Европи, у целом свету је такав тренд и неће се променити. И нису људи који живе у граду лошији од оних који живе у селу и обрнуто, нису људи који живе у селу лошији од оних који живе у граду. И уз све наше напоре, и уз све то што смо учинили, тешко ћемо успети да променимо тај тренд.

А онда са исте стране слушате о томе како и колико деце имамо, недовољно је деце, немамо коме да оставимо земљу. А онда, шта год да кажете по том питању, бићете предмет критике, јер ће вам рећи да сте некога увредили зато што желите да подстичете наталитетну или пронаталитетну политику, зато што сте неком неко право ускратили. Не љутите се. Ми данас имамо много више и популарније су нам и телевизијске емисије и новински чланци о кућним љубимцима, него о деци.

Извините што ово морам ја да вам кажем као председник Србије, извините што нико други нема храбрости да то каже, јер зна да ће да буде линчован. Ја сам стотинама пута линчован и немам проблем са тим. Дивини су кућни љубимци. И пас, и мачка, и папагај, и коњи, ко их има на селу, дивни, сваког од њих волите на свој начин, али људи ми не можемо да преживимо, нама будућности нема ако не будемо имали више деце. Нема нам будућности, можете да говорите шта хоћете, неће нам опстати земља.

Зато, очекујем од Владе да настави са мерама подстицања наталитета. И то није увреда за било кога. Постоје људи који не могу да имају децу, постоје људи чији је избор да не желе да имају децу, али ми, као друштво и држава, морамо да се побринемо да имамо оне који ће да продуже живот држави. Држава без грађана не може да постоји.

И враћам се поново, још ћу неколико речи о комшијама и о ономе што нам је чинити.

За нас је веома важно то што смо постигли у претходном периоду. Са нашим мађарским пријатељима имамо најближе и најбоље могуће односе, говорим са мађарском државом, најближе, историјски најближе односе, и то је нешто што морамо да чувамо и да гајимо. Имамо веома добре односе и са Румунијом и Бугарском, у ширем региону и са Грчком и Турском. Имамо, захваљујући иницијативи Отворени Балкан, за коју ћу се свим срцем залагати и борити, вероватно најбоље у историји односе са Северном Македонијом и Албанијом.

Посебно бих се захвалио и Српској православној цркви, Његовој светости патријарху Порфирију на изузетном мудрим одлукама које је донео и тиме додатно допринео пријатељству и братству које имамо са македонским народом. То је нешто о чему ће историја, Ваша светости, да суди, а не дневни извештај.

Захваљујући Вама и захваљујући политици коју смо водили, данас је Србија најпопуларнија земља у Северној Македонији, код њиховог становништва, ми данас их осећамо као браћу и немамо ни један проблем у тим односима и то је велика ствар коју смо успели да направимо.

Са Албанијом односи су нам све бољи, све снажнији, све јачи. Оно где ћемо морати много пажње да посветимо, то су наши односи са Загребом, са Хрватском, да покушамо да много тога изменимо, да се сагласимо коначно да ни на шта из прошлости не гледамо на исти начин, да су нам погледи у прошлост другачији, различити, али да покушамо да пронађемо исте наочаре и исте двогледе за будућност, и да видимо шта је то што можемо заједнички да урадимо. Врата Београда и капије, и врата Председништва, биће увек отворена за добар дијалог и разговор са Загребом.
 
Исто очекујем и са политичким Сарајевом, али они морају да знају да ћемо ми увек штитити интересе међународног јавног права, то су интереси Србије, поштовање Дејтонског споразума, поштовање Устава БиХ, интегритета БиХ, али да ћемо увек тражити да нема мењања Дејтонског споразума без сагласности сва три народа и да ћемо, разумљиво, бити уз Републику Српску, даље развијати наше односе, кад год можемо и ако можемо помагати Републици Српској и тога се не стидимо, и никога због тога не угрожавамо, јер ћемо се трудити да свима увек и у сваком тренутку пружимо руку подршке, руку заједништва и руку помоћи.

Некада се говорило, мој отац је пореклом са друге стране Дрине, ја сам некако случајно у Београду рођен, па Срби са оне стране Дрине су увек говорили да никада људи у Србији не могу да разумеју колико Република Српска воли Србију. Ја бих данас рекао, посебно нашим гостима из Републике Српске, да они не треба да сумњају колико људи у Србији воли Републику Српску и да то није ништа мање од онога колико Република Српска воли Србију.

Оно што је за нас важно, то је да са Бошњацима, упркос свим политичким разликама, упркос томе да неко понекад и не жели да прихвати испружену руку, да градимо добре, пријатељске и блиске односе. То морамо да радимо и због великог броја Бошњака који живе у нашој земљи. Догађаји из Прибоја више никада не смеју да се понове.

Рећи ћу вам само једну ствар из које најбоље видите колико ти људи воле своју земљу. Ми смо после 37 година, као што смо успели после много деценија да изградимо мреже аутопутева, пруга, болница, фабрика, ми смо после 37 година успели да донесемо две златне медаље са Европског првенства у боксу, али једну медаљу нисмо успели да донесемо.

Реч је о једном Пријепољцу, Мамић или Мемић, неће се наљутити, Бошњак је, који се тако жестоко борио за Србију, тако свим срцем, у Јеревану је било то такмичење, да бих волео да сте то могли да видите. И кад год би доносио медаљу, огрнуо би заставу Србије са поносом. Ми треба да будемо поносни на нашу бошњачку браћу и на све оне који се боре за ову земљу и да заједно са њима градимо ту будућност. Сад бих ја, онако српски додао, да зачиним, јер ми без тога не можемо, без теорија завере код нас Срба не може, опљачкале га судије у борби за медаљу, прегласавањем донели одлуку да је изгубио тај меч.

Ми не можемо да мењамо читав свет, можемо само да га прихватимо таквог какав јесте и да тражимо своје место у њему. Оно што можемо, оно што хоћемо да наставимо, јесте да мењамо себе, да градимо своју земљу, у сваком смислу да је градимо, у свакој области науке, образовања, здравља, економије, инфраструктуре, спорта, културе.

Дизаћемо и грађевине, јер оне, по Иви Андрићу, не мењају само изглед и значај краја у коме се налазе, него имају дубоке биолошке везе са народом који се њима служи. Између грађевина и људског насеља постоји присна и невидљива веза, једна сложена и нејасна, али стална размена међусобних утицаја. Народ преко подвига својих појединаца ствара грађевине на слику и прилику својих најдубљих, често несвесних тежњи и особина, а те грађевине полако и стално утичу на карактер и навике народа. Постајемо бољи, рекао нам је велики писац, градећи себе и своју земљу. То се не односи само на структуралне грађевине, већ на све оно што смо градили и на све оно што те тек треба да изградимо.

То је онај кључни циљ којем ћу посветити овај мандат, мој последњи, да када одем са овог места, знам да је Србија боља земља него што је била када сам на њега дошао. Нема жртве коју нећу зарад тог циља да поднесем и нема ствари коју нећу да урадим, труда на који нећу бити спреман. Зато што са идеалима нема компромиса и то је једина ствар са којом компромиса нема. Све остало је компромисима подлежно и компромис је једна лепа, а не ружна реч. На крају, то је управо зато што је и мој једини идеал Србија.

Стављајући руку на Устав Републике Србије и Мирослављево јеванђеље, преузимам на себе бреме велике одговорности. То није само одговорност према овој генерацији грађана Србије, већ и према својим великим претходницима, а посебно према поколењима која тек следе. Велики Његош каже: поколења дела суде.

Живим у уверењу да ће наша политика одолети суду времена и да ће будућа поколења, лишена емоција које директни учесници и савременици увек и неизбежно имају, са безбедне историјске дистанце наше време објективно оценити као време стабилизације и узлета Србије.

Пре него што завршим, драги пријатељи, хоћу да се захвалим свима. Хоћу и вама овде, из овог сазива парламента или старог сазива парламента, јер ви сте донели велике и важне промене за Србију. Ви сте ти који сте се усудили да кажете – нећемо сву власт у својим рукама, хоћемо независно правосуђе. Били сте једини који сте то смели да кажете и направите. Ви сте доносили најважније законе, да спасавамо народ у време Ковида. Ви сте доносили најважније мере када је требало Србију финансијски заштити и сачувати. Много тога доброг урадили сте за наш народ и грађане. Историја је та која ће да суди, а не неко на дневном нивоу.
 
Хоћу да се захвалим свим бившим председницима Републике Србије и Савезне Републике Југославије, који су пружили огроман допринос напретку наше земље, који знају шта је држава, који својим присуством и данас показују да онај ко зна једном шта је држава, никада не заборавља шта му је дужност и не заборавља шта је држава и увек се држи основних принципа, да држава и интереси државе морају да буду важнији од личних интереса. Зато хвала вама свима што сте данас овде и бескрајно поштовање моје имате за све оно што сте чинили за нашу земљу.

Хоћу вама, поштовани пријатељи из Републике Српске да се захвалим. Са вама сам, Жељка, Миле, много тога радио у претходних пет година, много тога доброг, чини ми се, учинили смо за наш народ. Сигурно је да смо правили и грешке. Хвала вам на томе што сте трпели понекад и моје другачије ставове, што сте били у стању да разумете да не морамо по сваком питању да имамо исто мишљење, али смо знали шта нам је циљ, а то је добро за наш српски народ и то увек добро за Републику Србију и Републику Српску. Хвала вам што сте ме трпели.

Вама хвала, Ваша светости, што сте увек уз наш народ, што сте увек ту да поделимо и добро и зло.

Хоћу да искористим прилику да се захвалим мојој породици којој није било лако у претходних пет година. Не желим да кукумавчим, јер јој неће бити лакше ни у наредних пет година, само хоћу да кажем Данилу, Милици и Вукану да их бескрајно волим и да тата ништа без њих не би могао.
        
Због свега наведеног, молићу се Богу на исти начин како је то чинила предивна Ребека Вест док су нацистичке бомбе падале на њену домовину: Господе, допусти ми да се држим српски! Нека живи Србија!"

Извор/Фото: www.predsednik.rs

 

25.05.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић боравиo je у швајцарском граду Давосу, где jе присуствоваo годишњем састанку Светског економског форума. Током дводневног боравка у Давосу, председник Вучић учествоваo je на сесији Дипломатски дијалог на тему Западног Балкана, као и у дискусији на тему Успостављање мира, обнављање раста и остваривање одрживости.

Председник Вучић је пренео да је доминантна тема скупа у Давосу била Украјина, као и да су важне теме биле предстојећа зима и питања енергената, хране и одрживости.

„Важно је чути шта су планови, до када ће се повећавати референтне стопе, на који начин ће играти игру између раста и спасавања Европе од инфлације, као и шта је оно што Србија може да учини и сачува стопу раста изнад просека“, рекао је председник Вучић и додао да се тема украјинске кризе надвила над све друге теме, да је приметна огромна подршка Украјини, без могућности да се чује било шта друго.
 
"Некада сте овде могли да чујете различите, другачије ствари, долазили су и Си Ђинпинг и Ангела Меркел, а сада је Давос постао место доминантно, искључиво западне оријентације. О свему осталом је могуће разговарати, али у задатим оквирима", навео је председник Вучић. Он је истакао да је у Давосу имао низ добрих састанака са бројним европским и светским званичницима, додајући да је искрено и отворено говорио о проблемима.
 
Председник  Вучић је учествовао на сесији Дипломатски дијалог о Западном Балкану и пренео је новинарима да је Србија на путу ка ЕУ и да је захвална на подршци коју од ње добија, али да је потребно да се разуме и наша позиција, а не само да се понавља шта се од Србије очекује.

"Суштина је у томе да сам био искрен, отворен, говорио о проблемима, указао на другачије виђење ситуације у БиХ од већине пристуних, као и различите ставове у односу на Куртија", рекао је председник Вучић и додајући да не може да открива детаље, указао је да су на скупу изнели потпуно различите визије будућности Балкана. Он је истакао да постоји поверење између Београда, Скопља и Тиране, да расте економска сарадња и све, како је рекао, иде у добром смеру.
 
Председник Вучић је навео да је на маргинама скупа разговарао и са председником Републике Северне Македоније Стевом Пендаровским, а накратко и са премијером Републике Хрватске Андрејем Пленковићем.

Председник се у Давосу састао и са председником Владе Црне Горе Дританом Абазовићем и позвао га да се придружи састанку иницијативе "Отворени Балкан" на Охриду.
 
На овогодишњем форуму председник Вучић имао је и низ билатералних сусрета са светским званичницима, представницима финансијских институција и водећих компанија у свету.

"Много сам разговарао о томе како можемо да се поставимо данас у свету, а разговарао сам и са шефицом америчке Ексим банке, о великом зајму у будућности за значајне енергетске пројекте, за соларне, а касније и хидропројекте. То је био одличан састанак, кратак, али конкретан. Верујем да ћемо ускоро изаћи са конкретним плановима", рекао је председник Вучић.
 
Током боравка у Давосу, председник Србије Вучић састао се и са оснивачем и извршним директором Светског економског форума Клаусом Швабом, премијером Републике Грчке Кирјакосом Мицотакисом и председником Републике Јерменије Ваганом Хачатурјаном, са којим је разговарао о билатералним односима и глобалној ситуацији.

Давос, 25. мај 2022. године

Извор/Фото: www.predsednik.rs

Амбасадор Данило Пантовић водио je данас разговор са Рикардом Карикартеом, председником Привредне коморе Кубе, о даљим облицима јачања привредне и трговинске сарадње.

Обострано је изражено задовољство због плодних разговора о даљем продубљивању трговинских веза и активностима које за циљ имају повезивање привредних субјеката две земље.

Размотрени су и услови под којима ће српски привредници учествовати, у новембру 2022. године, на Велесајму ФИХАВ 2022, у Хавани, као и кубански представници на  Новосадском сајму, 2023. године.

Приоритет је дат секторима туризма, фармацеутике, пољопривреде и прехране.

 

Данило Пантовић, амбасадор Републике Србије у Хавани, боравио је у Санто Домингу, Доминиканска Република, ради предаје акредитивних писама, којима је постављен за амбасадора на нерезиденцијалној основи.

У Министарству омладине амбасадор Данило Пантовић, разговарао је са министром Рафаелом Гарсијом, о могућностима унапређења спортске сарадње.

Током боравка у Санто Домингу, амбасадор Пантовић посетио је и Агенцију за промоцију извоза и страних улагања, PRODOMINICANA, и разговарао са извршном директорком Бивианом Ривеиром о извозним  потенцијалима две земље.

Ивана Гавриловић, почасни конзул Републике Србије у Санто Домингу, уприличила је током боравка амбасадора Пантовића у Доминиканској Републици, сусрет са представницима дијаспоре.

Данило Пантовић, амбасадор Републике Србије у Хавани, предао је 21. априла 2022. године, у Санто Домингу, Луису Абинадеру, председнику Доминиканске Републике, акредитивна писма којима је постављен за амбасадора на нерезиденцијалној основи.

Током срдачног разговора, амбасадор Д. Пантовић истакао је да две земље, сличне по свом привредном развоју и позицијама у регионима, гаје традиционално пријатељске односе и сарадњу.

Обострано је закључено да постоји интерес и могућности за јачање веза у областима као што су трговина, туризам, култура, спорт и омладина.

Председник Абинадер се интересовао за привреду Србије, њену производњу и извоз, и рекао да у Доминиканској Републици постоји потреба за увозом хране и прехрамбених производа, те да наша земља, и у том смислу, представља привлачног партнера.

 

12.04.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је честитке поводом победе на председничким изборима и од председника Румуније Клауса Вернера Јоханиса, Републике Анголе Жоаоа Мануелa Гонсалвешa Лоуренса и председника Републике Кубе Мигелa Марије Диас-Канелa Бермудеса.

„Имајући у виду традиционалне румунско-српске пријатељске односе, чврсто сам уверен да ће наш дијалог у наредном периоду допринети интензивирању билатералних односа и учвршћивању стабилности, као и обезбеђивању одрживог развоја нашег региона“, написао је председник Румуније и додао:

„Румунија остаје вољна да подели сопсптвено искуство у постизању стратешког циља Републике Србије, приступање Европској унији, који настављамо активно и доследно да подржавамо. У том смислу, подстичемо наставак реформског процеса, јачање владавине права и унапређење добросуседских односа, као израз непоколебљиве привржености Ваше земље европским принципима и вредностима. Такође, изражавам наду да ћемо кроз отворени дијалог заједно налазити решења која ће обезбедити напредак у европском духу у погледу положаја особа које припадају нашим сродним мањинама“, наводи се у честитки председника Румуније Клауса Вернера Јоханиса.

Победу на изборима председнику Вучићу честитао је и председник Републике Анголе Жоао Мануел Гонсалвеш Лоуренсо:

„Народ Србије Вам је поново поклонио поверење како бисте наставили да водите нацију, уз уверење да ће под Вашим вођством у овом новом мандату, напредак који је Србија остварила бити проширен и на све главне области у животу Ваше земље“, наводи се у честитки председника Републике Анголе и додаје да „Ангола има велики интерес у наставку јачања веза пријатељства и сарадње са Србијом као кључним партнером“.

Председник Републике Кубе, Мигел Марија Диас-Канел Бермудес, честитао је председнику Републике Србије Александру Вучићу „у име кубанске Владе и народа“.

„Користим прилику да поновим вољу за наставком јачања традиционалних веза пријатељства и сарадње између Републике Кубе и Републике Србије“, наводи се у честитки кубанског председника Диас-Канела Бермудеса.

Извор/Фото: www.predsednik.rs

 

Министар спољних послова Р. Србије Никола Селаковић донео је Одлуку о суфинансирању пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре број 52-229/30-2022/01 од 11. априла о.г. а по конкурсу који је био отворен од 23. фебруара до 9. марта о.г. О детаљима Одлуке можете погледати на следећем линку:

https://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2022/04/

Парламентарни и председнички избори одржаће се 3. априла 2022. године.

Да бисте могли да гласате на изборима, треба да поднесете захтев за гласање најближој амбасади или конзулату Србије, најкасније до 12. марта.

За више информација посетите интернет страницу Републичке изборне комисије.

Надомак Хаване, у месту Хајманитас, 21. фебруара 2022. године инаугурисан је Мурал пријатељства Србије и Кубе, дело Хосеа Фустера, престижног кубанског уметника, и тиме започет низ културно-уметничких активности, којима се прославља 120 година успостављања дипломатских односа две земље.

Пригодним говором, Данило Пантовић, амбасадор Републике Србије у Хавани, поздравио је госте, представнике кубанских државних институција, чланове дипломатског кора, представника Руске православне цркве у Хавани, пријатеље из области друштвеног живота, те представнике дијаспоре:

„4. новембра 2022. године навршава се 120 година дипломатских односа Републике Србије и Републике Кубе.

Овај датум је утвржен на основу писане честитке краља Србије Александра Обреновића, од 4. новембра 1902. године, упућене Томасу Естради Палми, изабраном председнику Републике Кубе, поводом његове инаугурације.

Од тада до данас наши односи су односи пријатељства, подршке и сарадње.

Изнад свега, у последње 63 године одлично се разумемо и заједно корачамо на међународној сцени, подржавамо једни друге у областима које су од стратешког значаја за обе земље, борећи се за очување суверенитета и независности наших земаља.

У наредним годинама наставићемо да јачамо наше односе, посебно у области трговинско-економске сарадње. Сигуран сам да је пријатељска сарадња наша будућност и да су наше везе, као и увек, везе братства.“

Након инаугурације, приређен је пригодни пријем за званице, у Музеју Фустер.

Прославу је испратила домаћа и међународна штампа, радио и ТВ (Гранма, Пренса Латина,  ТВ Кубе-Мултивисион, Нотисиеро Насионал, те Радио Таино, прес Венецуеле и др).

https://www.granma.cu/mundo/2022-02-21/cuba-y-serbia-celebran-su-amistad-21-02-2022-22-02-28

https://www.prensa-latina.cu/2022/02/21/inauguran-mural-dedicado-a-serbia-en-la-habana

https://www.vidmateapp.com/subpub/yqh5/site?url=aHR0cHM6Ly93d3cueW91dHViZS5jb20vd2F0Y2g/dj1IQTNXRGw0VGZYQQ==&f=wh

https://youtu.be/lPVbi8gaIRc

Обавештавамо да је министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић донео одлуке о расписивању конкурса за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону и матичне државе и дијаспоре.

Увид у расписане конкурсе за суфинансирање пројеката може се извршити на следећим линковима:

www.mfa.gov.rs
www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

6. феб 2022.

Поводом предстојећих избора у Републици Србији, расписаним за 3. април 2022.године, преносимо обавештење Министарства државне управе и локалне самоуправе:

Обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије, најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка (до 12. марта 2022. године у поноћ), могу поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећим изборима гласати у иностранству.

Захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству обавезно мора да садржи следеће податке: име, презиме и име једног родитеља бирача; јединствени матични број бирача; општину, односно град и адресу пребивалишта бирача у земљи, као и податке о општини, односно граду и адреси боравишта у иностранству према којој ће бирач гласати на предстојећим изборима и потпис подносиоца захтева.

Дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије коме је поднет захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да бирач жели да гласа према месту боравишта у иностранству, на прописани начин доставља надлежној општинској, односно градској управи по месту пребивалишта бирача у земљи, која о томе доноси решење.

По доношењу решења о одређивању бирачких места од стране надлежне изборне комисије за гласање на изборима, надлежна општинска, односно градска управа доноси решење о уписивању податка да ће бирач на изборима гласати према месту боравишта у иностранству и бирачко место на коме ће гласати, односно решење да нису испуњени услови да ће бирач на изборима гласати орема месту боравишта у иностранству.

Након доношења решења да ће бирач на предстојећим изборима гласати према месту боравишта у иностранству и упису тог податка у јединствени бирачки списак, бирач се не уписује у извод из јединственог бирачког списка по месту пребивалишта у земљи, односно уписује се у извод из јединственог бирачког списка према месту боравишта у иностранству.

Указује се да се податак о томе да ће бирач гласати у иностранству може уписати у јединствени бирачки списак само за лице које је већ уписано у јединствени бирачки списак. У случају да лице које има бирачко право није уписано у јединствени бирачки списак за одлучивање по захтеву за упис податка о томе да ће бирач гласати у иностранству, неопходно је претходно спровести поступак уписа у јединствени бирачки списак. Захтев за упис у јединствени бирачки списак, истовремено са захтевом за упис податка да ће бирач гласати у иностранству, подноси се дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије које оба захтева доставља надлежној општинској, односно градској управи према последњем пребивалишту подносиоца захтева пре одласка у иностранство, односно последњем пребивалишту једног од његових родитеља.

Увид у јединствени бирачки списак може се извршити електронским путем, уношењем податка о јединственом матичном броју грађана и регистарском броју личне карте, односно пасоша, на званичној интернет страници Министарства државне управе и локалне самоуправе.

Такође, обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да могу преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије поднети општинској, односно градској управи по месту њиховог пребивалишта у земљи захтев за давање обавештења о подацима који су о њима уписани у јединствени бирачки списак.”
Министарство спољних послова позива држављане Републике Србије који желе да искористе своје бирачко право у иностранству да се обрате најближем дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије. Листа дипломатско-конзуларних представништава Републике Србије се може наћи овде.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

15.02.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић уручио је данас, поводом Дана државности Србије, одликовања заслужним појединцима и институцијама и том приликом поручио да славећи Сретење, чинимо посвету нашим великим претходницима и шаљемо поруку да желимо слободну, јаку, и модерну Србију.

Председник Александар Вучић је истакао да Сретењски устав потврђује Карађорђеву и Милошеву доктрину да је Србија држава слободних сељака, чије је право на имовину потврђено највишим правним актом Кнежевине.

„Немамо право да се пред сенима предака не присетимо да су у то време највеће силе света баштиниле вишевековну традицију робовласништва, кметства, те суровог колонијализма. И нисмо ми случајно данас једна од најбрже и највише растућих економија Европе, као што нисмо случајно земља градилишта и нових инвестиција. Ни најмање случајно није ни то што смо успели да се изборимо са свим кризама, од поплава, до пандемије. На крају, нисмо тек пуком случајношћу независна земља, која сама одлучује о својој судбини. То је била обавеза коју смо добили тог 15. фебруара 1835. године од окупљених на пољани наше слободе и наше будућности“, поручио је председник.

Председник Републике подсетио је да се данашња Србија темељи на два догађаја, која су се одиграла на исти дан, у различитим временским интервалима, те да свакодневним напорима, које улажемо у бољитак и јачање наше земље, отплаћујемо дуг, који су нам оставили Карађорђе, Чарапић, Вељко, Главаш, Синђелић и сви други устаници.

„Први догађај је, по историчарима, најзначајнији у нашој модерној историји, јер су њиме отпочели ратови за слободу, независност и уједињење. И тог 15. фебруара 1804. године, у Марићевића јарузи, у Орашцу, народне вође су подигле први слободарски устанак на Балкану, устанак који ће створити независну Србију, и који ће, на овим просторима, устоличити ту свету реч слобода, као најважнији израз, као обавезу и завет. Захваљујући њима, Србија је успела да издржи стотине година борбе за своју, али и туђу слободу и независност. Србија данас представља бастион слободе и независности и гарант мира на овим просторима“, рекао је председник Вучић.

„Сваки наш нови пут, свака болница, пруга, фабрика коју подижемо, својеврсна је отплата на снове и жртву устаника, који су, не траживши ништа ни од кога, кренули на тај страшни и лепи пут слободе. Упркос слому као крајњем резултату, Први српски устанак доказао је да Србија, ослоњена сама на себе, може бити слободна и потпуно функционална као држава.  Жеља устаника да освоје право на "Српско Правленије", метафорички је зачетак будуће српске државе“, поручио је председник.

Председник Републике потом је истакао да Србија пре тачно 187 година, на верски празник Сретење, није добила само први Устав, већ да је захваљујући њему постала држава.

„Тако је одлучено на највећој Скупштини икада одржаној, у Крагујевцу, у порти Придворске цркве. На тој пољани под отвореним небом, Србија је добила своју заставу, свој грб, своје институције и озваничила своју слободу. Један народ, поносан, сељачки и истрајан је одлучио да, после векова ропства, законски збаци разне окове, и да од те пољане направи модерну државу, државу без робова, у којој ће сви бити једнаки пред законом, сви имати права и слободе, а свака власт бити ограничена“, нагласио је председник додајући да је тог дана Србија, по свом уређењу, стала раме уз раме са Француском и Белгијом и постала једна од најмодернијих европских држава.

Током обраћања, председник је рекао да захваљујући јуначким прецима Србија данас живи као слободна, независна, стабилна, достојанствена држава, која је у миру са свима. Затим је поручио да уручује ордења, као знак захвалности свима онима, који су својим радом и залагањем допринели управо таквој Србији.

„Остаће вечно упамћени, забележени на страницама те велике и дивне књиге, коју су наши преци почели да пишу, без речи, али са јасном мишљу, коју ми данас настављамо, вредно и пажљиво, знајући да она нема крај“,  закључио је председник Републике Србије Александар Вучић.

Извор/Фото: www.predsednik.rs

7. фебруар 2022.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић присуствовала је данас у Женеви потписивању Споразума о успостављању центра Светског економског форума за четврту индустријску револуцију у Србији, првог таквог у региону Западног Балкана.

Споразум су у седишту тог форума потписали директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Владе Србије Михаило Јовановић и извршни директор задужен за центре Светског економског форума за четврту индустријску револуцију Џереми Јургенс.

Поменути центар у Србији биће 16. у мрежи центара Светског економског форума у свету и први у региону Западног Балкана.

Нови центар почеће са радом 1. марта, а функционисаће као непрофитна организација и платформа за јавно-приватно партнерство и сарадњу за четврту индустријску револуцију, док ће фокус рада бити на вештачкој интелигенцији и биоинжењерингу.

Потписивању овог документа присуствовали су и оснивач и извршни директор Светског економског форума Клаус Шваб и председник тог форума Борге Бренде, са којима се Брнабић претходно састала.

Брнабић је у обраћању новинарима истакла да је овај споразум резултат дугогодишњег заједничког рада Србије и Светског економског форума (WEF).

Почели смо да разговарамо још 2018. године, потписали Меморандум о разумевању, затим нас је 2020. година мало спутала, али наставили смо 2021. године да планирамо и ево нас данас овде, навела је она.

Према њеним речима, центар ће бити усмерен на област развоја вештачке интелигенције, биомедицине и биотехнологије, те на начине на које дигитализација може да подигне продуктивност предузећа и читаве економије.

То је оно што даље води ка већим платама, бољем животном стандарду, као и према економији која је, пре свега, заснована на знању, креативности и иновацијама, нагласила је Брнабић.

Данас, како је подвукла, имамо огромно признање за све што је Србија урадила у области дигитализације, развоја високих технологија и промене парадигме – са економије која је била заснована на радно интензивним инвестицијама, ка дигиталном развоју.

Зато овај споразум показује и да је Србија препозната као један од лидера у економији и ИТ индустрији у последњих шест година, указала је премијерка и оценила да је ово најава почетка још ближе сарадње Србије и Светског економског форума.

Она је додала да ће са 16 центара WEF-а за четврту индустријску револуцију у свету на сваких месец дана имати заједнички састанак, на којем ће се говорити о томе шта сваки од њих ради, будући да сваки има различит фокус.

Тако ћемо на сваких месец дана чути шта ко ради, учити једни од других и сигурна сам у то да ће центар у Београду бити један од најбољих, поручила је председница Владе.

Према њеним речима, овим добијамо видљивост, могућност да се Србија додатно етаблира као инвестициона дестинација, земља добра за живот, инвестирање у нове технологије и знање.

Јовановић је објаснио да ће центар за четврту индустријску револуцију у Србији радити у оквиру Канцеларије за ИТ и еУправу.

Он је рекао да ће овај центар блиско сарађивати са другим значајним националним институцијама, пре свега са Истраживачко-развојним институтом за вештачку интелигенцију и Институтом за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, са другим државним установама, научним институтима и приватним сектором.

Према његовим речима, екосистем формиран око центра користиће инфраструктуру Националне платформе за развој вештачке интелигенције, Центра за секвенцирање генома и будућег биоекономског центра – БИО4 Кампус.

Потписивање Споразума о оснивању центра за четврту индустријску револуцију са Светским економским форумом представља потврду резултата Владе Србије у пројектима дигитализације, развоју ИТ сектора и еУправе, иновацијaма и улагању у образовање и знање.

Оснивање српског центра представља још један снажан подстицај даљем развоју и ИТ сектора и иновацијама, технолошком препороду и лидерству Србије у овом делу Европе.

У ери четврте индустријске револуције Србија користи своју шансу и постаје регионални технолошки и научни лидер.

На иницијативу премијерке Брнабић, Влада Србије је визионарски 2019. године донела Стратегију развоја вештачке интелигенције, као једна од само 26 земаља у читавом свету која је такву стратегију имала, при чему је циљ успостављање Националне платформе за развој вештачке интелигенције.

Само две и по године пошто је у Крагујевцу постављен камен темељац за изградњу Дата центра, у оквиру њега су пуштени у рад и платформа за вештачку интелигенцију и суперкомпјутер.

Платформа је на располагању нашим иновативним стартап компанијама и научницима како би брзо развијали нове производе вештачке интелигенције.

Извор/Фото: Танјуг

 

8. децембар 2021. године

Данило Пантовић, амбасадор Републике Србије у Хавани разговарао је данас у просторијама Амбасаде са академиком  Јованом Хаџи Ђокићем, председником Управног одбора Института за кардио-васкуларне болести „Дедиње“, Гораном Кнежевићем, чланом Извршног одбора Компаније „Прогрес“ и проф. др Тибором Сабом, о развоју започетих пројеката о сарадњи у области здравства, између Србије и Кубе.

У разговору су размотрене и остале привредне активности које представљају потенцијал за даље јачање сарадње, посебно у области лекова. 
 

 04. децембар 2021. године

РЕФЕРЕНДУМ: ГЛАСАЊЕ У ИНОСТРАНСТВУ

Поводом републичког референдума ради потврђивања Акта о промени Устава Републике Србије који је расписан за 16. јануар 2022. године, преносимо обавештење Министарства државне управе и локалне самоуправе:

Обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије, најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка (25. децембар 2021. године), могу поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећем републичком референдуму гласати у иностранству.

Захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству обавезно мора да садржи следеће податке: име, презиме и име једног родитеља бирача; јединствени матични број бирача; општину, односно град и адресу пребивалишта бирача у земљи, као и податке о општини, односно граду и адреси боравишта у иностранству према којој ће бирач гласати на предстојећем републичком референдуму и потпис подносиоца захтева.

Дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије коме је поднет захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да бирач жели да гласа према месту боравишта у иностранству, на прописани начин доставља надлежној општинској, односно градској управи по месту пребивалишта бирача у земљи, која о томе доноси решење.

По доношењу решења о одређивању бирачких места од стране надлежне изборне комисије за гласање на републичком референдуму, надлежна општинска, односно градска управа доноси решење о уписивању податка да ће бирач на републичком референдуму гласати према месту боравишта у иностранству и бирачко место на коме ће гласати, односно решење да нису испуњени услови да ће бирач на изборима гласати према месту боравишта у иностранству.

Након доношења решења да ће бирач на предстојећем републичком референдуму гласати према месту боравишта у иностранству и упису тог податка у јединствени бирачки списак, бирач се не уписује у извод из јединственог бирачког списка по месту пребивалишта у земљи, односно уписује се у извод из јединственог бирачког списка према месту боравишта у иностранству.

Указује се да се податак о томе да ће бирач гласати у иностранству може уписати у јединствени бирачки списак само за лице које је већ уписано у јединствени бирачки списак. У случају да лице које има бирачко право није уписано у јединствени бирачки списак за одлучивање по захтеву за упис податка о томе да ће бирач гласати у иностранству, неопходно је претходно спровести поступак уписа у јединствени бирачки списак. Захтев за упис у јединствени бирачки списак, истовремено са захтевом за упис податка да ће бирач гласати у иностранству, подноси се дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије које оба захтева доставља надлежној општинској, односно градској управи према последњем пребивалишту подносиоца захтева пре одласка у иностранство, односно последњем пребивалишту једног од његових родитеља.

Увид у јединствени бирачки списак може се извршити електронским путем, уношењем податка о јединственом матичном броју грађана и регистарском броју личне карте, на званичној интернет страници Министарства државне управе и локалне самоуправе – https://upit.birackispisak.gov.rs/

Такође, обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да могу преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије поднети општинској, односно градској управи по месту њиховог пребивалишта у земљи захтев за давање обавештења о подацима који су о њима уписани у јединствени бирачки списак.”

Министарство спољних послова позива држављане Републике Србије који желе да искористе своје гласачко право у иностранству да се обрате најближем дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије. Листа дипломатско-конзуларних представништава Републике Србије се може наћи овде - https://www.mfa.gov.rs/predstavnistva/predstavnistva-srbije-u-svetu.

 

На основу члана 16. став 2. и члана 24. став 3. Закона о јединственом бирачком списку („Службени гласник РС“, бр. 104/09 и 99/11) и тачке 8. Упутства за спровођење Закона о јединственом бирачком списку („Службени гласник РС“, бр. 15/12, 88/18, 67/20, 40/21 и 90/21), Министарство државне управе и локалне самоуправе

ОБАВЕШТАВА БИРАЧЕ КОЈИ ИМАЈУ БОРАВИШТЕ У ИНОСТРАНСТВУ О ОСТВАРИВАЊУ БИРАЧКОГ ПРАВА НА РЕПУБЛИЧКОМ РЕФЕРЕНДУМУ

Обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије, најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка (25. децембар 2021. године), могу поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећем републичком референдуму гласати у иностранству.

Захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству обавезно мора да садржи следеће податке: име, презиме и име једног родитеља бирача; јединствени матични број бирача; општину, односно град и адресу пребивалишта бирача у земљи, као и податке о општини, односно граду и адреси боравишта у иностранству према којој ће бирач гласати на предстојећем републичком референдуму и потпис подносиоца захтева.

Дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије коме је поднет захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да бирач жели да гласа према месту боравишта у иностранству, на прописани начин доставља надлежној општинској, односно градској управи по месту пребивалишта бирача у земљи, која о томе доноси решење.

По доношењу решења о одређивању бирачких места од стране надлежне изборне комисије за гласање на републичком референдуму, надлежна општинска, односно градска управа доноси решење о уписивању податка да ће бирач на републичком референдуму гласати према месту боравишта у иностранству и бирачко место на коме ће гласати, односно решење да нису испуњени услови да ће бирач на изборима гласати према месту боравишта у иностранству.

Након доношења решења да ће бирач на предстојећем републичком референдуму гласати према месту боравишта у иностранству и упису тог податка у јединствени бирачки списак, бирач се не уписује у извод из јединственог бирачког списка по месту пребивалишта у земљи, односно уписује се у извод из јединственог бирачког списка према месту боравишта у иностранству.

Указује се да се податак о томе да ће бирач гласати у иностранству може уписати у јединствени бирачки списак само за лице које је већ уписано у јединствени бирачки списак. У случају да лице које има бирачко право није уписано у јединствени бирачки списак за одлучивање по захтеву за упис податка о томе да ће бирач гласати у иностранству, неопходно је претходно спровести поступак уписа у јединствени бирачки списак. Захтев за упис у јединствени бирачки списак, истовремено са захтевом за упис податка да ће бирач гласати у иностранству, подноси се дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије које оба захтева доставља надлежној општинској, односно градској управи према последњем пребивалишту подносиоца захтева пре одласка у иностранство, односно последњем пребивалишту једног од његових родитеља.

Увид у јединствени бирачки списак може се извршити електронским путем, уношењем податка о јединственом матичном броју грађана и регистарском броју личне карте, на званичној интернет страници Министарства државне управе и локалне самоуправе – https://upit.birackispisak.gov.rs/.

Такође, обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да могу преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије поднети општинској, односно градској управи по месту њиховог пребивалишта у земљи захтев за давање обавештења о подацима који су о њима уписани у јединствени бирачки списак.

Кликом на следећи ЛИНК можете остварити увид у Одлуку о додели националних признања за изузетан допринос, резултате и заслуге у области остваривања сарадње и јачање веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону.

12. новембар 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да су тешки примери угрожавања српског културног, историјског и духовног наслеђа на Косову и Метохији доказ колико је битна улога Унеска у заштити и очувању баштине.

Брнабић је, на 41. заседању Генералне конференције Унеска у Паризу, нагласила да су четири драгуља српске средњовековне културне баштине на Космету – Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка, очувани захваљујући томе што су уписани на листу угрожене светске баштине, али да је још стотине локалитета и споменика угрожено.

Српска баштина на Косову и Метохији је од немерљиве важности не само за национални идентитет Србије, већ и као део цењене европске и светске баштине, подвукла је она.

Премијерка је указала на приврженост Србије основним принципима Унеска – дијалогу и консензусу, утемељеним у Повељи УН и Уставу Унеска, због чега се ми континуирано залажемо за деполитизацију ове организације.

Извор/Фото: www.srbija.gov.rs
 

“Ваше Екселенције,
уважени делегати,
драга Сара,

На самом почетку, осећам обавезу да се захвалим премијеру Борису Џонсону и Влади Њеног Величанства на изузетном гостопримству.

Имам привилегију да представљам Републику Србију на овом важном месту и на највишем светском форуму који се бави најважнијом темом данашњице – унапређењем климатске свести. Сви смо сагласни да морамо да улажемо у климу и животну средину.

Исто тако, сви се слажемо да будуће генерације морају да се образују како не би поновиле грешке које смо ми направили, уништавајући једину планету која живот чини могућим. Изузетно сам почаствован тиме што Република Србија копредседава овогодишњом Конференцијом као представник Источноевропске Групе земаља које нису чланице Европске уније.

У конкретном смислу, посебан допринос нашег експертског тима видимо у завршетку преговора на операционализацији члана 6. Споразума из Париза, који се односи на успостављање глобалних тржишних и нетржишних механизама смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште, као и на преостале одредбе које се тичу унапређеног оквира транспарентности и заједничке временске рокове за Национално утврђене доприносе, што су кључне одредбе Споразума за које још није постигнута одлука коју треба да усвоји Конференција, односно све државе чланице.

Стога сматрамо да је ово изузетна прилика да Србија да свој пуни допринос финализацији преговора, који ће, надамо се, обезбедити пуну примену Париског споразума.

Као резултат снажног економског развоја моделованог за Србију до 2050. године, утицај спровођења еколошких мера на запосленост ће бити оптималан, кроз стварање нових радних места и стварање нових, до сада непостојећих индустрија.

На првој аукцији зелених обвезница у Србији прикупљено је милијарду евра, што јасно потврђује поверење међународних инвеститора у нашу зелену агенду, али и економску и политичку стабилност наше државе.

Приходе остварене издавањем зелених обвезница користићемо за финансирање обновљивих извора енергије, енергетске ефикасности, одрживог управљања водама, спречавања загађења и развоја циркуларне економије и очување биодиверзитета. И као што видите, драги пријатељи, моји људи су ми припремили сјајан говор, али ја ћу додати још неколико речи и поставити још неколико питања за оне који долазе из великих сила и који још нису одговорили на неколико питања:

Број један је: како ћемо финансирати све ове активности? Чули смо причу о трилионима долара који су нам на располагању. Моје питање би било: колика би била каматна стопа, који би били услови за добијање тог новца и како ћемо се, заправо, позабавити тим питањем?

Број два: како ћемо третирати нуклеарне електране? Хоћемо ли их све затворити или ћемо их додатно градити? Такође, како ћемо да градимо више обновљивих извора ако смо већ почели да
подржавамо популистичке покрете против ветропаркова, нових хидроелектрана, и да ли ћемо угрозити ниво нашег јавног дуга у односу на БДП ако узмемо огромне количине новца?

Како ћемо се односити према природном гасу и како ћемо да обезбедимо пристојне цене природног гаса и електричне енергије?

Такође, овде сам дошао електричним аутомобилом од Единбурга до Глазгова. Али, како ћемо вршити ископавање и прераду литијума, никла, кобалта и многих других
веома важних минерала?

И на крају, сви знамо шта је наш крајњи, коначни циљ. Али, то није бајка – мораћемо много да радимо, мораћемо да будемо 100 одсто посвећени и мораћемо да будемо
искренији једни према другима.

Здравље људи који живе у Србији директно зависи од спровођења ове агенде, као што здравље и живот сваког живог бића на Земљи зависи од договора који ће се овде постићи и од спровођења тих договора на националном нивоу.

Можда је право време да ослушнемо и чујемо вапај Мајке Земље, јер ако изгубимо ову трку са временом, наша деца ће наследити бесповратно загађену планету.
Хвала вам што сте ме саслушали.”

Извор: www.predsednik.rs
Фото: Димитрије Голл

Након заједничке ревизије дипломатских архива Србије и Кубе,  дошло се на становиште да су две државе започеле дипломатске односе 4. новембра 1902. године, коресподенцијом  тадашњег краља Србије Александра Обреновића и председника Кубе Томас Естрада Палме.

Директор дирекције за Европу у министарству спољних послова Гисела Ривера, уручила је данас  ноту'-одговор кубанске стране амбасадору Србије у Хавани, Данилу Пантовићу, чиме је  овај датум  постао званичан датум успостављања дипломатских односа две земље. Саговорници су истакли да Србија спада у мали број земаља са којима Куба успоставила односе још од самог настанка (стицања независности), те да следеће године славимо 120 година сарадње, што ће бити обележено низом активности.

Поштовани председниче Савета безбедности,

Уважени чланови Савета безбедности,

Поштовани специјални представниче,

Желим да захвалим генералном секретару Уједињених нација Гутерешу и специјалном представнику генералног секретара и шефу УНМИК Танину на поднетом извештају и напорима који се улажу у спровођење мандата УНМИК. Захваљујем и члановима Савета безбедности на континуираној пажњи коју посвећују питању Косова и Метохије. Република Србија високо уважава активности Мисије Уједињених нација на Косову и Метохији и залаже се за њен што делотворнији рад у складу са резолуцијом Савета безбедности УН 1244 у несмањеном обиму, с циљем изградње и очувања трајног мира, стабилности и безбедности у Покрајини.

Господине Танин,

Примите изразе наше захвалности и на ангажману и сарадњи оствареној током Вашег мандата.

Господине председниче,

Велико жаљење и забринутост изазивају чињенице да је безбедносну ситуацију на Косову и Метохији у протеклом периоду обележио повећан број различитих етнички мотивисаних напада и инцидената усмерених против Срба, што је констатовано и у Извештају; да привремене институције самоуправе (ПИС) у Приштини настављају да предузимају једностране потезе и одбијају да имплементирају договоре постигнуте у оквиру бриселског дијалога; да се наставља са институционалном дискриминацијом Срба, нападима на објекте Српске православне цркве и подривањем економске одрживости српских средина у Покрајини.

Сведоци смо да се свакодневно, убрзаним темпом, нижу опасне провокације Приштине којима се озбиљно угрожава безбедност Срба на Косову и Метохији и директно крше споразуми и договори постигнути у оквиру бриселског дијалога.

Најновији насилни упад јединица тзв. РОСУ у северни део Косовске Митровице, 13. октобра, је девети упад те врсте. Сузавци, шок бомбе и необуздано насиље постају свакодневица Срба на северу КиМ, и то се мора одмах зауставити.

У последњем нападу ватреним оружјем и хемијским средствима, коришћеним од стране приштинских специјалних снага, од последица хемикалија коришћених у интервенцији преминула је 71-огодишња Верица Ђелић, рањено је 10 ненаоружаних цивила, међу којима је и 36-огодишњи Срећко Софронијевић, рањен критично, с леђа из аутоматске пушке. На мети пуцњаве нашла се и тромесечна беба која је чудом остала неповређена.

Лажни изговор за последњу унилатералну акцију, како ју је назвао и високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ, био је борба против организованог криминала и шверца. Даме и господо, Србија је снажно против организованог криминала и шверца, али чланице СБУН треба да знају да је један овако важан и општи глобални циљ, који делимо сви, цинично искоришћен за оружани напад на ненаоружане цивиле, који је почео упадом са аутоматским пушкама у апотеке у којима се витално значајним лековима снабдевају пацијенти српске али и других националности. Четири дана пред локалне изборе на Косову и Метохији, како би на неодговоран и нехуман начин дошао до гласова, до краја мотивисан сепаратистичким циљевима, актуелни режим ПИС је на лековима од којих зависе животи људи кренуо да докаже свој став о статусу супротан Резолуцији 1244 СБУН.

Само неколико дана пре тога још једна провокација од стране Приштине довела је до опасне кризе, када су припадници такозване јединице РОСУ, наоружани дугим цевима и појачани оклопним возилима, распоређени на административне прелазе између централне Србије и Косова и Метохије - Брњак и Jариње - како би уклањали српске таблице и замењивали их привременим, чиме је на насилан начин онемогућено слободно кретање грађана.

Ови догађаји не улазе у извештајни период најновијег Извештаја генералног секретара УН о раду УНМИК, али на њих овом приликом морамо да се осврнемо како би свима било јасно колико је ситуација на терену драматична и колико озбиљне могу бити последице унилатералног деловања Приштине.

Упади тешко наоружаних формација приштинске полиције састављених искључиво од Албанаца на север Косова и Метохије, под различитим изговорима и мотивима, уз коришћење прекомерне силе, представљају провокације које имају изузетно опасан потенцијал за дестабилизацију ионако осетљиве безбедносне ситуације на терену. Циљ последњих упада приштинских специјалаца на север покрајине био је да се Срби испровоцирају и додатно заплаше демонстрацијом силе, а Београд испровоцира на неку врсту исхитрене реакције.

Очигледно је да Приштина оваквим потезима жели да избрише 10 година дијалога, који је једини начин за решавање отворених питања. Ове провокације још једном потврђују да привремене институције самоуправе у Приштини, не само да немају намеру да спроведу све договорено у Бриселском дијалогу, већ да је њихов циљ потпуно негирање дијалога као средства за решавање проблема. На некредибилност Приштине и опасно поигравање ватром, које може довести до несагледивих последица, не може се ефикасно реаговати позивањем „обе стране“ на конструктивност и уздржаност, што је већ дуже време манир у јавној комуникацији неких важних чинилаца у међународној заједници. Извор дестабилизације је само један, он има име - зове се привремене институције самоуправе у Приштини - и после догађања од 13. октобра јасно је да се он може и мора зауставити хитним и одлучним деловањем међународне заједнице. Сада је сасвим очигледно да се више не ради о спорадичним и изолованим провокацијама Приштине, већ да је реч о организованој кампањи етнички мотивисаног насиља и дискриминације против Срба.

Изражавамо забринутост и због најновијег увођења такси Приштине на поједине производе из централне Србије, које је обзнањено 8. октобра. Подсећамо да је једнострана одлука Приштине да уведе царине на производе из централне Србије у новембру 2018. године за последицу имала де факто потпуну трговинску блокаду и дуготрајан застој у дијалогу Београда и Приштине. Насупрот Приштини, која упорно једностраним актима настоји да успостави баријере према централној Србији, Београд упорно и доследно ради на либерализацији протока људи, робе, услуга и капитала, што је основна интенција наше иницијативе „Отворени Балкан“.

Поштоване чланице Савета безбедности,

У периоду од марта до септембра ове године, на који се односи најновији Извештај, извршено је близу 100 етнички мотивисаних напада на Србе, њихову приватну имовину, објекте верске и културне баштине. Повећање учесталости напада праћено је јачањем интензитета етнички мотивисаног насиља, на чијој мети су све чешће деца, стари, жене, малобројни повратници, као и храмови и други објекти Српске православне цркве.

Тиме се систематично појачава свеприсутан осећај несигурности преосталих Срба, али и одвраћају потенцијални повратници, којима се заправо поручује да локалне албанске заједнице некажњено могу да их нападају и онемогућавају им да се врате да живе у сопственим кућама.

Најупечатљивији пример положаја Срба на Косову и Метохији јесте случај расељеног лица Драгице Гашић, која се почетком јуна поново уселила у свој стан у општини Ђаковица. У том граду – који локални Албанци са поносом зову местом забрањеним за Србе – госпођа Гашић се по повратку најпре суочила са физичким и вербалним насртајима суграђана албанске националности. Уместо заштите, та тешко болесна жена је потом постала жртва и институционалног прогона, који су над њом покренули органи локалне самоуправе и полиције. Пошто се у овом случају ради о особи која је први и једини српски повратник у Ђаковици након више од двадесет година, за очекивати је било да ће у том тренутку у заштиту њених права стати барем организације цивилног друштва. Међутим, поступцима усмереним на прогон госпође Гашић убрзо потом су се прикључиле и НВО из Ђаковице, међу којима и оне које од међународних донатора добијају средства за пројекте повезане са јачањем демократије и владавине права.

Морам да поменем и најновији напад на кућу једине преостале Српкиње у центру Пећи, професорке у пензији Румене Љубић, којој су 13. октобра, два пута у само 24 сата, каменовани прозори.

Драгичина и Руменина судбина је застрашујућа слика стварног стања људских права, која на КиМ чека готово сваког од преко 200.000 расељених Срба и неалбанаца – под условом да скупе храбрости да се после више од двадесет година врате својим домовима у Покрајини. Поново подсећам да је од 1999. године одрживи повратак на Косово и Метохију остварило тек око 1,9% интерно расељених Срба и других неалбанаца.

Отуда верујем да ће описана подстаћи чланице Савета безбедности и међународно присуство на терену да питању повратка расељених, које је важан део мандата УНМИК, предвиђеног Резолуцијом СБ УН 1244, убудуће посвете приоритетну пажњу.

Због тога посебно захваљујем генералном секретару што ово изузетно важно питање ипак одржава у фокусу и што је у оквиру закључака свог Извештаја поново апеловао на стварање услова за одржив повратак интерно расељених лица и одрживу реинтеграцију повратника.

Уважени чланови Савета безбедности,

Српски средњовековни споменици на Косову и Метохији – међу којима су и споменици који су због изузетне вредности, али и константне угрожености, на Унесковој Листи светске баштине у опасности – још увек спадају у најугроженије културно наслеђе у Европи.

Подсећам да се на простору Косова и Метохије налази преко 1.300 српских цркава и манастира. Напади на српску културну и верску баштину истовремено су напади и на идентитет Срба у Покрајини и директно утичу на њихов осећај сигурности.

Упечатљив пример односа непоштовања према српским културним и верским споменицима у Покрајини је и случај манастира Високи Дечани. Манастир, који је од 2000. године више пута био мета напада и гранатирања, и данас због угрожености обезбеђују снаге КФОР-а. Суочен је са низом непријатељских деловања, при чему починиоце не одвраћа ни чињеница да је реч о добру светске баштине. Упркос честим декларативним наводима, чак ни одлука такозваног „уставног суда“ ПИС у Приштини донета пре пет година о потврди власништва манастира Високи Дечани над 24 хектара земље. Поздрављамо оцену генералног секретара УН по овом питању.

Поштовани господине председниче,

Република Србија остаје посвећена изналажењу компромисног политичког решења, као што је предвиђено Резолуцијом 1244, које ће обезбедити трајни мир и стабилност. Чврсто смо уверени да су дијалог и примена постигнутих договора једини прави пут за решавање свих отворених питања.

Као држава посвећена поштовању међународног права и чланица Уједињених нација, Србија се противи сваком покушају успостављања вештачке равнотеже између страна у дијалогу, као и релативизацији одговорности за једностране акте.

Са забринутошћу констатујемо да ни више од осам година након постизања Бриселског споразума, није покренуто оснивање Заједнице српских општина, иако је Београд испунио све своје обавезе из тог споразума.

Бројни су и редовни примери кршења или опструкције од стране Приштине договора постигнутих у оквиру дијалога, у областима енергетике, правосуђа, слободе кретања и посета званичника.

Један од таквих примера је и пресуда којом се Иван Тодосијевић осуђује на две године затвора, а на коју се указује и у Извештају генералног секретара. Директно је прекршен Бриселски споразум, што су констатовали и представници Европске уније. Овим поступком Приштина је нанела несагледиву штету процесу помирења на Косову и Метохији.

Упркос томе што је и из Европске комисије стигло тумачење да је реч о кршењу Бриселског споразума, јер Тодосијевићу је пресуду морао да изрекне панел у којем већину чине судије српске националности, Приштина и даље не предузима ништа тим поводом.

Приштина је наставила и са праксом забране уласка српским званичницима на територију АП КиМ.

Сматрамо да је важно да међународна заједница, а посебно Европска унија, као гарант споразума, чврсто инсистира на томе да привремене институције самоуправе у Приштини приступе имплементацији свих постигнутих договора.

Уважени чланови Савета безбедности,

Као и до сада Република Србија остаје у пуној мери посвећена решавању питања несталих, што потврђује и кроз пуну сарадњу са релевантним међународним механизмима, као и учешћем у раду Радне групе за нестале. Очекујемо да и представници привремених институција самоуправе у Приштини испуне своје обавезе.

Имајући у виду све о чему сам говорио, сматрамо да је међународно присуство на Косову и Метохији у складу са резолуцијом СБ УН 1244 и даље неопходно. Поред УНМИК, важно је и присуство КФОР као главног гаранта безбедности и ЕУЛЕКС због ангажмана у области владавине права. Желим још једном да нагласим да Србија пружа пуну подршку поштовању међународног права, свеобухватном испуњавању резолуције СБ УН 1244 и активностима УНМИК у несмањеном обиму и са адекватним финансијским средствима, како би Мисија испунила мандат који јој је поверен Резолуцијом.

Хвала.
 

26. септембар 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић разговарао је данас телефоном са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом поводом, како је генерални секретар рекао, забрињавајуће ситуације на северу Kосова и Метохије.

Председник Вучић је истакао да Србија апсолутно ничим, ни једним јединим својим потезом, није прекршила ни Бриселски споразум, ни Резолуцију 1244, нити је на било који начин угрозила очување мира.

„Седам дана траје потпуна окупација оклопним возилима севера Kосова и Метохије које спроводи Приштина и сви у међународној заједници „громогласно ћуте“, нагласио је председник Србије. „Ипак, сви су изненада забринути када на територији централне Србије угледају српске хеликоптере и авионе, јер ваљда не би требало да постоје, или не би смели да полете док им Kурти или неко из међународне заједнице то не одобри“, истиче председник Вучић.

Србија поштује све међународне споразуме које је потписала, Србија ће се увек понашати одговорно и озбиљно, али Србија и даље пита кад креће формирање ЗСО и када ће Kуртијеве оклопне јединице бити повучене са севера Kосова и Метохије.

На крају, уз захвалност генералном секретару Столтенбергу на коректном односу и жељи да саслуша српску страну, председник Вучић је поставио питање коју је то норму и међународни пропис Србија прекршила? Данас, јуче или било када?

Двојица саговорника договорили су да остану у сталном контакту због неопходности очувања мира и стабилности у целом региону.

Извор/Фото: www.predsednik.rs

25. септембар 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић упозорила је данас на то да је Приштина озбиљно угрозила локалну и регионалну стабилност након што је послала на север Космета тешко наоружане специјалне јединице које демонстрирају бруталност према мирном српском становништву.

Брнабић је говорила на генералној дебати светских лидера, у оквиру 76. заседања Генералне скупштине УН у Њујорку.

Говор премијерке преносимо у целини:

Г. Председниче,

Г. Генерални секретару,

Екселенције,

Даме и господо,

Велика ми је част да вам се данас обратим у име грађана Републике Србије.

Уважене Екселенције, г. Абдула Шахид, г. Волкан Бозкири г. Антонио Гутереш, желим да вам захвалим на активном ангажовању, посвећености и лидерству које показујете током ових тешких времена за Уједињене Нације и целокупно човечанство.

Србија дели ваше убеђење и у потпуности смо опредељени да пружамо подршку вашим напорима.

Ове се године састајемо у одлучујућем тренутку у нашој историји.

Ковид-19 је уздрмао наше темеље до сржи.

Истовремено, све више смо сведоци и осећамо ефекте промене климе.

И, коначно, видимо значајна померања у глобалним партнерствима и савезима, трговинске ратове између традиционалних партнера и савезника, протекционизам уместо отворености и слободног тржишта и свеукупну неизвесност која је без преседана.

Неки од проблема који притискају и који су крајње емотивни, које ми имамо локално, на Балкану, још увек су нерешени и док ми покушавамо – а Србија је посебно овоме посвећена – да променимо будућност заједничким радом и стварањем савеза, кроз иницијативе као што су Берлински процес или Отворен Балкан, други покушавају да наруше ове процесе и уместо да се фокусирају на будућност, желе да поново створе прошлост – без обзира колика би цена тога могла бити.

Али, дозволите да кренем са темом Ковида:

Пандемија Ковид-19 је изнела на видело критичне слабости у архитектури глобалног управљања. Запретила је да избрише прогрес многих народа постигнут задњих година.

Довела је народе на раскрсницу између изолације и сарадње, између панике и наде, између хаоса и реда.

Пандемија је довела у питање неке од основних принципа отвореног и кооперативног међународног поретка.

Глобалне размене, међународна комуникација, прекогранична трговина, сви су они забележели огроман пад.

Полицијски час, ограничења слободе и закључавања читавих друштава створили су неизвесност у многим сегментима индивидуалних живота наших грађана или – исто тако – наше сопствено индивидуално виђење онога шта слобода у данашњем свету уопште значи.

Када се ради о Србији, ова пандемија је запретила да уруши све што смо радили и што радимо протеклих 7 година, да уништи све резултате и достигнућа тешких реформи које смо почели у 2014. години, и да нас поново баци у времена високе стопе незапослености, растућег јавног дуга, дефицита који се није могао контролисати и свеукупног очаја.

Умногоме, као и у било којој другој земљи, Ковид-19 је испробао жилавост наших народа и, овог пута, за разлику од времена глобалне финансијске кризе – која је била много ограниченија у обухвату и неупоредива са пандемијом Ковид-19 у смислу последица – Србија се држала снажно.

Реформе које смо предузеле у време пре Ковид-19 учиниле су нас да будемо отпорнији него икада раније.

Фискална консолидација, буџетски суфицит који смо имали, ефикасно и предвидиво инвестиционо окружење постали су животна линија која нас је спасла од рецесије за време пандемије и која нам је обезбедила да смо могли да пружимо подршку нашим грађанима и нашој привреди током ових најтежих времена.

Упркос ефектима кризе, Србија је успела да очува финансијску и економску стабилност. У 2020. години смо забележили пад БДП од само 0.9 одсто – што је био један од најбољих резултата у Европи. Наш јавни дуг је остао испод 60 одсто од нашег БДП, просечна зарада је наставила да расте за скоро 10 одсто, док је упркос пандемији број запослених порастао за преко 3 одсто.

Опоравак је у овој години снажнији од очекиваног – раст нашег БДП ће бити приближно 7 одсто, a можда чак и већи.

Пре пандемије смо отворили наше границе улагању, технологији и идејама, и успели смо да створимо мирно и стабилно окружење које нам је омогућило да спроводимо брзу домаћу трансформацију, чији је темељ економија заснована на иновацијама и знању.

Иновативна напредовања која смо учинили омогућила су нам да диверзификујемо своје способности када нас је погодио вирус – преко e-Управе, онлајн образовања и дигиталних уџбеника или централног софтвер система за успешно увођење вакцинације.

Много смо уложили у здравствену инфраструктуру и оснажили здравствени систем да бисмо одговорили на текућу кризу, вечно захвални здравственим радницима за њихову пожртвовану борбу.

Наша одлука да оставимо геополитику по страни, а да у центар наших мера ставимо људе, јесте разлог због кога смо могли да набавимо вакцине брже од већине других земаља.

Нисмо вршили дискриминацију између произвођача, нисмо марили да ли су вакцине са истока или запада, већ смо изабрали да преговарамо са свим произвођачима вакцина за које су регулаторни органи сматрали да су безбедне. Ова отвореност нам је пружила могућност да купујемо вакцине из целог света, дајући нашим грађанима јединствену слободу да бирају вакцину коју првенствено желе.

Екселенције,

Србија верује у солидарност између народа, мултилатерализам и у пружање помоћи другима када им је потребна.

Од почетка ове године спроводимо мисију за коју смо се определили – подршка нашим суседима, као и свима којима је то потребно, са вакцинама против Ковид-19, а дозволили смо и страним држављанима да дођу у Србију да приме вакцину која ће им спасити живот.

Укупно, Србија је донирала или издвојила преко милион доза вакцина – од који је 230.000 доза било за регион; 300.000 доза за стране држављане који су дошли у Србију да се вакцинишу; и додатних 570.000 доза за земље Африке и Азије.

Ми ћемо и даље то да чинимо, у највећој могућој мери, и све док Ковид-19 не буде иза свих нас.

Због тога смо такође предузели кораке да набавимо технологију за производњу најмање два типа вакцина против Ковид-19 да бисмо помогли побољшању глобалног приступа тако да можемо сви да будемо безбедни и да се осећамо победнички.

Међутим, као што су изјавили званичници неких од највећих нација током ове Генералне скупштине, постоје и друга горућа питања која сви ми треба да решимо без одлагања и храбро – а то је промена климе.

Србија је удвостручила своје напоре да учини нашу земљу безбеднијом и чистијом за све њене грађане и да тако радећи допринесе борби против промене климе и борби за заштиту животне средине.

Снажно смо посвећени спровођењу одрживих развојних циљева и Париског споразума о промени климе. Посвећени смо глобалним напорима и наставићемо активно да радимо на испуњавању наших обавеза по основу Оквирне конвенције УН о промени климе.

Управо треба да поднесемо наше ревидиране Национално утврђене доприносе овом критичном глобалном напору. Већ смо најавили намеру да смањимо гасове стаклене баште за најмање 33.3 одсто у поређењу са 1990. годином и за 13.2 одсто у поређењу са 2010, коју у овом тренутку уграђујемо у наша енергетска и климатска стратешка документа.

Стратешки радимо на планирању и на улагању у овај сектор. Ова су улагања екстремно скупа, потребне су године и деценије посвећености и систематског приступа - али ми смо јасно већ на путу ове трансформације.

Даме и господо,

Од свих изазова са којима се суочавамо, онај који Србију највише забрињава јесте одржавање мира и стабилности у јужној српској покрајини Косову и Метохији.

Већ више од две деценије непрестано скрећемо пажњу међународној заједници на проблеме са којима се суочава неалбанско становништво на Косову и Метохији. Физичка безбедност, поштовање и заштита људских права, посебно мањинских заједница, далеко су од задовољавајућих.

Сведоци смо сталног повећања броја напада уперених на Србе, њихову имовину и верско наслеђе на Косову и Метохији.

За илустрацију, било је 55 оваквих инцидената у 2014, 62 у 2016, 71 у 2020, и 100 од почетка ове године. Укупан број напада у 2020 је био превазиђен већ до јуна ове године.

Према подацима УН, Косово и Метохија је још увек територија са најмањим бројем повратника (интерно расељених Срба) од свих пост-конфликтних подручја у целом свету!

Даћу вам само неколико примера да бих дочарала како изгледа живот Срба на Косову и Метохији.

11. маја је нападнута кућа Пумпаловић Радоја, старог 81 годину, повратника на Косово и Метохијуу село Дубрава, општина Исток. Ово је био 5. напад на њега у истој години. Понављам … он има 81 годину.

Од јуна 2021. године изведено је више напада на Драгицу Гашић, жену која има 59 година, прву Српкињу повратницу у Ђаковицу после 22 године од завршетка сукоба. Напади укључују каменовање њеног стана, забрану да купује храну у локалној продавници и петиције организације цивилног друштва којима се захтева њено исељење из града.

На дан 2. јула, у селу Гојбуљи близу Вучитрна, група Албанаца је напала Перић Николу старог 13 година. Напад се догодио када се он враћао кући из школског игралишта са три друга.

Напади на српске средњовековне цркве, манастире и споменике на Косову и Метохији чине да су они неки од најугроженијих локалитета културне баштине у Европи.

Mанастир Високи Дечани се недавно нашао на списку „Europa Nostra“ као један од 7 најугроженијих локалитета баштине у Европи у 2021. Саветодавни панел „Europa Nostra“ је констатовао да су Дечани једини споменик у Европи под снажном војном заштитом непрестано у периоду од 20 година, иако представља споменик од највећег историјског и културног значаја за Европу и свет.

Ова спирала насиља која се дешава на Косову и Метохији кулминирала је почетком ове недеље. Под изговором спровођења нових правила за регистарске таблице на колима, Приштина је распоредила тешко наоружане специјалне јединице на северу покрајине.

Ово је још једно брутално кршење Бриселског споразума и ово ирационално демонстрирање силе је запалило већу кризу. Пореметило је испоруку хране и лекова српским заједницама на северу покрајине. Локални Срби који су се мирно окупили да протестују против ове мере сачекани су са сузавцем и бруталношћу полиције, тако да то озбиљно прети локалној и регионалној стабилности.

Упркос свим изазовима и дневним провокацијама, Србија остаје снажно опредељена изналажењу решења на бази компромиса, које ће обезбедити трајан мир и сталност.

Дијалог и спровођење постигнутих договора – једини су прави пут за решавање свих отворених проблема.

Међутим, скоро 9 година од постизања Бриселског споразума, као првог споразума о нормализацији између Београда и Приштине, оснивање Заједнице српских општина – кичме овог споразума – још увек није чак ни почело.

Желела бих да апелујем, још једанпут, на међународну заједницу, и посебно Европску унију као гаранта Бриселског споразума, да чврсто инсистира да Привремене институције самопроглашене Владе у Приштини почну да спроводе све постигнуте договоре.

Република Србија, бранећи свој суверенитет и територијалну целовитост, истовремено брани међународно право, Повељу УН, правно обавезујућу Резолуцију 1244 Савета безбедности УН, и врховно овлашћење Савета безбедности када се ради о очувању међународног мира и безбедности.

Посебну пажњу придајемо значају активности мисије УН на Косову и Метохији и од ње очекујемо да настави са спровођењем свог мандата у Покрајини у складу са овом резолуцијом.

Поштовани пријатељи,

Наша генерација дели заједничку судбину савременог света, која постаје све сложенија у смислу геополитике, технологије, здравља, климе. Суочена са таквим изазовима Србија ће наставити да негује партнерске односе на предвидљивој и транспарентној основи.

Наставићемо да спроводиимо реформе владавине права на нашем путу у ЕУ, што је наш стратешки спољнополитички циљ. Овај циљ видимо као неодвојив од постизања одрживог мира, стабилности и просперитета.

Ми ћемо бити домаћин, заједно са Републиком Азербејџан која у овом тренутку председава Покретом несврстаних, комеморативног дотађаја на високом нивоу којим се обележава 60. годишњица Прве конференције Покрета несврстаних земаља која је одржана у Београду 1961. године. Унапред се радујемо што ћемо бити домаћини нашим пријатељима из свих делова света у Београду, у октобру ове године.

Даље ћемо јачати сарадњу на целом Балкану, преко иницијативе Отворен Балкан и Берлинског процеса, отварањем граница, усаглашавањем разлика и даљим интегрисањем нашег региона.

У закључку,

Током протеклих 7 година Србија се трансформисала: покренули смо економски опоравак, створили шансе за младе људе, подстакли смо технолошки бум и побољшали позицију Србије у иностранству. Прогрес који смо учинили омогућио је Србији да се снажније суочи и преживи пандемију.

Свет се сада суочава са прекретницом. Опоравак од Ковид-19 и одржива обнова неће бити могући ако се проблеми, стари и нови, не буду решавали заједничким снагама и колаборативним међународним акцијама.

Научили смо једну важну лекцију из ове пандемије: уколико нисмо сви безбедни, нико није безбедан – према томе, или сви можемо заједно да победимо, сви ми – без обзира колико били богати или сиромашни, велики или мали, из Европе, Азије, Афри&