| |     latinica | english  
Насловна
Обележавање Дана сећања на страдале у НАТО агресији

 

24. март 2021. године


Обележавање Дана сећања на страдале у НАТО агресији


Председник Републике Србије Александар Вучић обратио се поводом обележавања Дана сећања на страдале у НАТО агресији.

„Ваша светости, поштовани председавајући Председништва Босне и Херцеговине, поштовани председници Народних скупштина Републике Србије и Републике Српске, поштовани председници влада Републике Србије и Републике Српске, уважени министри обеју влада, драги гости и пријатељи, представници српског народа из Црне Горе, Северне Македоније, Хрватске, хвала вам што смо и вечерас сви заједно и што је српски дух несаломив и непобедив.

Једно дете дневно и мало више од тога. То је она нajтежа, намучнија и најболнија бројка НАТО агресије из 1999. године. Убијено, заустављено, без икакве своје кривице, никакав  грех нису починили, без права на одбрану, и без права на правду, без права на живот.

Нико никада није одговарао за овај злочин, злочин већи од злочина. Нико за 2500 убијених цивила, али и војника и полицајаца који су криви само зато што су чували, штитили себе и своја огњишта. Нико никада није одговарао за више од 6000 рањених.

Објаснити то, ни данас, 22 године после агресије, није могуће, не постоји, и поред свег труда, универзално оправдање, нема разлога, нема смисла, а остала су само, као вечни грех, имена.

Миљана Милић, петнаест година,
Владимир Милић, дванаест година,
Миомир Младеновић, четрнаест година,
Драган Димић, три године,
Јулијана Брудар, десет година,
Оливера Максимовић, дванаест година,
Мирослав Кнежевић, тринаест година,
Дајана Павловић, пет година,
Стеван Павловић, осам година,
Марко Симић, две године,
Милица Ракић, три године,
Иван Иванчић, седам година,
Марко Ивановић, три године...

И тако, осамдесет девет имена, и то не само српских.

Бесмисао пуког убиства није бирао. Шеснаесторо деце, од две до седамнаест година, из породица Ахметај и Хасани, убијено је у колони која се враћала кући, у Призрен.

То је, у једном наслову, на Западу, једноставно објашњено као "трагична грешка". Смрт која је стигла Марка Роглића, Милана Игњатовића, Гордану Николић, Ирену Митић, Милицу Стојановић, Бојану Тошовић, Бранимира Станијановића, нашу Сању Миленковић... није могла да рачуна, нити да добије чак и такво објашњење.

Те смрти нису, за оне који су их посејали, биле ни трагичне, а још мање грешка. То је био само изговор, бедни изговор.

Биле су намера, биле су јасна одлука, преки суд над једном земљом, над њеним људима, над њеном децом.

И зато данас нећемо да лицитирамо око именовања свега што се, током пролећа 1999. године догодило. Јер догодио се злочин, тежак и страшан. И догодила се агресија, не ни бомбардовање, ни интервенција, ни кампања, ни операција. Догодила се агресија. Напад на суверену земљу, без одлуке Уједињених нација, без оног довољног разлога који би представљао напад тадашње Југославије на неку суседну, или НАТО државу.

Никога Србија односно Савезна Република Југославија тада није напала. Напали су нас, са једним циљем. Да нас поразе, да нас убијају, и на крају да нам одузму део територије.

И колико год данас анализирали ствари, како год и колико год оштри и критични били према себи, нашој тадашњој политици, нашем тадашњем руководству, јасно је да су Савезна Република Југославија и Србија тада остављене готово без избора. Избор је био језив, или губитак територије и људи са једне стране или потпуни нестанак српске државе, морала, части, српског духа, имена и презимена. И нисмо могли да не изгубимо. Деветнаест великих напало је једну малу земљу, Савезну Републику Југославију. Напали су Србију и Црну Гору. И чак и кад не говоре данас, у једној од две независне земље о томе, то су чињенице. А та мала земља, и тај мали народ, свима њима, њих деветнаест великих и моћних, одржала је час из оног најважнијег, части, морала и љубави према слободи коју један народ може да има.

Да, правду, правду да не заборавимо. Свих тих деветнаест великих и данас ће немушто говорити о свом војничком успеху, избегавати одговоре на питања, а замислите, један мали, само бројчано мали српски народ, тај мали али величанствени народ, са тугом, сузом у оку поносно се присећа свог отпора и борбе против деветнаест окрутних и бахатих.

Изгубили смо много, изгубили смо очеве, браћу, супружнике, децу, али образ и српско срце још су ту, да чувају Србију која је вечна и неуништива.

Изгубили смо децу, изгубили смо људе, изгубили смо контролу над великим делом територије, изгубили смо милијарде због уништене инфраструктуре и привреде.

И све што нам је остало било је тело једне измучене, уништене земље, земље у распадању, измрцварене, опљачкане, изранављене, пусте, и криве, осуђене за све што се не само деведесетих, него и током читаве историје, догађало.

Земље, која ни десет година после агресије није имала снаге да се усправи, подигне, и ради било шта друго него да ћути, или да сагне главу и покорно се извињава, за све, чак и за своје мртве,чак и за своју убијену децу.

Данас, то више није та пропала, измучена, разорена, измрцварена Србија.

Данас, то је Србија, која је поново пронашла и своју снагу и свој понос.

Србија која ствари назива правим именом.

Србија која је окренула леђа рату и поразима, и кренула да ради.

Србија која је устала, стала на своје ноге и добила свој глас.

Србија коју, чак и кад јој неверују, слушају. Која је способна, која расте, и више није део проблема. Србија која јесте и биће, бар ћемо ми дати све од себе, баш оно решење које омогућава читавом региону живот у миру и разумевању.

И та Србија, данас, када је у свету и даље много више бомби, него вакцина, у регион шаље, не бомбе, већ баш те вакцине. Данас је спремна и да их производи, и за само неколико месеци то ћемо да учинимо, али не само за себе, већ и за друге, за цео Балкан.

Спремни смо, и хоћемо да помогнемо.

Нисмо спремни, и нећемо да ћутимо, нити да будемо, поново понижени.

Право на то не црпимо само из жртава које смо имали, него и из чињенице да смо одавно престали да гледамо само друге и тражимо грешку и кривицу само у њима, а не понекад и у себи.

Погледали смо се и признали. И сваки губитак, и сваки пораз, и сваки злочин који је неко у наше име починио, сваки промашај и сваку погрешну политику.

И не радимо више ништа што би било кога могло да угрози.

Радимо, радимо, радимо све више и растемо, јачамо са само једним циљем да будемо најбољи у економији и образовању, здравству, у култури, науци, спорту...

И хоћемо да будемо безбедни, на свом. Хоћемо да нам војска буде много јача него што је била те деведесетдевете.  Да никада више не дођемо у ситуацију да нам неко убија децу, руши земљу, или наш народ протерује.

Хоћемо да останемо слободни, да сами одлучујемо о својој судбини, и да нам нико више не одузме све, а да нам не да ништа.

А ништа је данас, и то ћу да понављам колико год буде потребно, идеја, неких великих, моћних, али и оних који им служе, идеја да нас „Косово“ призна, не бисмо ли ми признали „Косово“.

Није нам потребно то признање. И нећете од Србије добити гажење ни по нашим жртвама, гажење по нашој историји, гажење по нашој прошлости, али и гажење по нашој будућности. Добићете одговор разумних, и добрих и одговорних људи. Потребан нам је компромис. Потребно нам је испуњавање свих оних обавеза које смо преузели и ми и Приштина, а само их ми испунили.

И није то наш каприц. Није то ни фантазмагорија о неком српском свету који хоћемо да створимо.

И данас када нам прете формирањем Велике Албаније, када кажу да нема ништа од Заједнице српских општина, наше је да будемо мирни, да бринемо о нашем народу на Косову и Метохији, али да свим тим великим, моћним јасно поручимо да нисмо слаби као што смо били, да ћемо умети да сачувамо своје, не дирајући ни у шта туђе. Уосталом, Србија није и неће бити шака зоби за сваку белосветску врану која би да је позоба. И оне који су искористили снагу и силу деветнаест бахатих и окрутних само молим да нам не прете. Молим, молим их, да нам не прете. Да не мисле да је Србија сломљена и да неће имати снаге да одговори. Молимо вас, вас молимо, наше албанске комшије, да нам не претите. И молимо све друге, који су своју окрутност према Србији показали, да вам у томе не помажу. Само то молимо и ништа више.

А одговараћемо позивима на мир, позивима на компромис, и увек добром вољом, јер не желимо да имамо поново децу убијану. И не желимо да туђа деца поново страдају. Али не потцењујте Србију, и не гледајте Србију онаквим очима као што сте то чинили 99. године.

Србија данас је много снажнија, много јача. Србија данас је јединствена и уједињена, а не подељена. Србија данас има све неупоредиво снажније и боље него 99. од економије до наше војске. И никада никоме нећемо да претимо, већ само вас молимо и тражимо да нас поштујете и ништа више.

Ми данас градимо путеве, који ће да нас повежу, и са собом, и са регионом и са светом. И до краја године радићемо на осам ауто-путева, на осам вена читавог Балкана, не само Србије, осам путева мира и сарадње.

Само луд човек би то мењао за рат, за мртву децу, за рушење и нови губитак. И да, хоћемо да имамо најближе односе са свима који су у агресији на лепу Србију учествовали, опростили смо одавно, али не, и баш никада нећемо заборавити. И не тражите то од нас. Тог једног дана, сваке године, подсећаћемо и себе и вас. Вас деветнаест најмоћнијих, најснажнијих, највећих по сили и снази, не баш по части и моралу. Подсећаћемо и вас и нас, баш зато да се никада не би поновило. Не нама, већ ни једном другом слободољубивом народу на свету.

И ако имамо неку понуду, она данас гласи: спремни смо да од целог Балкана направимо победника, да свако на њему добије, све док нико не покушава да само Срби буду губитници.

И уопште није тежак пут до тога.

Потребно је само да се поштујемо, разумемо и не покушавамо једни друге да понизимо.

Да не дирамо у оно што је свако најтеже и најкрвавије платио. Слободу. А ми, Срби, знамо колика је цена слободе.

У право да је имамо, да је чувамо и да се сетимо свих жртава које су у њу уграђене.

А у нашу су уграђена и наши порази, наши животи и наша деца. И животи наших херојских пилота, и наших дивова са Кошара и Паштрика, и наше деце, невине, потпуно невине, а криве само зато што су живела у Србији.

Превелика је то цена да бисмо о њој ћутали.

Зато што би то значило да смо спремни на још један пораз, на још једно понижење.

А нисмо.

И када сви буду ћутали, ми ћемо да понављамо.

Једно дете дневно, и мало више од тога. Толико сте нам убијали. Током агресије коју ни сами нисте разумели зашто сте је проводили.

И понављаћемо то, баш да нам се не би догодило поново.

Са посебним пијететом испуњавамо нашу обавезу да одамо почаст свим невиним српским жртвама које су положиле свој живот на олтар отаџбине, како цивилима, тако и нашим јуначним војницима  и полицајцима, херојима Кошара, Призрена, Митровице.

Данас за нас Србе, живот на Косову и Метохији личи на Пут суза (ViaDolorosa), на успињање последњим снагама на Голготу, али ми не бисмо ни били Срби да нисмо кадри, и „на страшном месту постојати“.

И данас, и вечерас могу да закључим уз једну важну реченицу. На тлу Европе постојала је, а данас снажнија него икада, постоји несаломива, непоколобљива, непокорива и никада покорена Србија.

Нека је вечна слава свим жртвама НАТО агресије и сви заједно ускликнимо живела слободна и поносна Србија“, рекао је председник Вучић.


Извор:www.predsednik.rs
Фото:www.predsednik.rs

 


Верзија за штампу
Вести
Одлука о суфинансирању пројеката
„Дани српског филма“ у Хавани, 25-28.01.2024. године
Опроштајни сусрет амбасадора Данила Пантовића и председника Републике Кубе Мигела Дијас-Канела Бермудеса
Посета српских привредника Хавани у време “FIHAV 2023”, 04-09.11.2023.
Амбасадор Данило Пантовић у Венецуели
Прослава Националног дана Републике Србије у Хавани
Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе Маја Гојковић у званичној посети Републици Куби, 08-11.02.2023. године
РЕГИСТРАЦИЈА ЗА АПЛИКАЦИЈУ ConsentID ЗА ПРИСТУП ПОРТАЛУ "еУПРАВА" У КОНЗУЛАРНОМ ОДЕЉЕЊУ ОД 01.02.2023. ГОДИНЕ
Интервју амбасадора Данила Пантовића за новинску агенцију Пренса Латина
Хорхе Креспо Гарсија: „Политичке партије Југославије и партизански покрет током рата за национално ослобођење 1941-1945“
Дан Републике Србије на 38. међународном сајму у Хавани – ФИХАВ 2022
Учешће Републике Србије на 38. међународном сајму у Хавани – ФИХАВ 2022
Попис становништва у Републици Србији 2022. године
Говор министра спољних послова Николе Селаковића на седници СБ УН поводом извештаја о раду УНМИК
Селаковић: Интензивна дипломатска активност у Њујорку, афирмисали смо нашу политику
Председник Вучић председавао Самитом у оквиру иницијативе Отворени Балкан
Председник Вучић уручио Орден српске заставе првог степена министру спољних послова Републике Кубе
Селаковић: Традиционално пријатељство и историјска блискост Србије и Кубе
Селаковић: Чврсто опредељење Венецуеле за развој свеукупних односа са Србијом
Селаковић са председником Венецуеле Мадуром
Висок степен поштовања Србије и Венецуеле по кључним питањима од националних интереса
Декларација механизма политичких консултација Србија - Венецуела
У Каракасу обележено 140 година дипломатских веза Србије и Венецуеле
Селаковић: Куба традиционални пријатељ, доследно подржава Србију у заштити наших интересa
Традиционално пријатељство и јаке везе Србије и Кубе
Сарадња Привредне коморе Србије и Привредне коморе Републике Кубе
Председник Вучић положио заклетву
Председник Вучић на годишњем састанку Светског економског форума
Сарадња Привредне коморе Србије и Привредне коморе Р. Кубе
Амбасадор Данило Пантовић, предаја акредитивиних писама, Доминиканска Република
Амбасадор Данило Пантовић предао је акредитивна писма председнику Доминиканске Републике Луису Абинадеру
Честитке председника Румуније, Републике Анголе и Републике Кубе
Одлука о суфинансирању пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре
Парламентарни и председнички избори 2022. године
Прослава 120 година диломатских односа између Републике Србије и Републике Кубе
Одлукe о расписивању конкурса за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону и матичне државе и дијаспоре
Пријављивање за гласање у иностранству до 12. марта
Вучић: Славећи Сретење шаљемо поруку да желимо слободну, јаку и модерну Србију
Београд добија Центар за четврту индустријску револуцију
Посета Хавани делегације Републике Србије из области здравства
РЕФЕРЕНДУМ: ГЛАСАЊЕ У ИНОСТРАНСТВУ
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА БИРАЧЕ КОЈИ ИМАЈУ БОРАВИШТЕ У ИНОСТРАНСТВУ О ОСТВАРИВАЊУ БИРАЧКОГ ПРАВА НА РЕПУБЛИЧКОМ РЕФЕРЕНДУМУ
Одлука о додели националних признања
Важна улога Унеска за очување српске баштине на Космету
Обраћање председника Републике Србије на конференцији Уједињених нација о климатским променама COP26 одржаној у Глазгову
120 година дипломатских односа Србије и Кубе
Говор министра спољних послова Србије Николе Селковића а седници СБУН посвећеној раду УНМИК-а
Телефонски разговор председника Вучића са генералним секретаром НАТО
Приштина озбиљно угрозила мир и регионалну стабилност
Селаковић у Њујорку са 28 шефова дипломатије о економским успесима Србије и ситуацији на КиМ
Традиционално одлични односи Србије и Кубе
Јасна подршка Венецуеле питању од нашег највећег интереса
Председница Владе Брнабић на Глобалном Ковид-19 самиту у организацији Беле куће
Обележавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе
Селаковић: Јачати политички дијалог са Хаитијем
Селаковић: Изложба „Несврстани свет“ увод у обележавање 60 година Покрета несвртаних земаља
Обележавање Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији „Олуја“
ЈАВНИ ПОЗИВ – национална признања – 2021
Књига жалости поводом смрти Жованела Моиса, председника Републике Хаити
Конкурси за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону
Председник Вучић: Одлучили смо - наш циљ је ЕУ, али је Кина важан партнер
Србија остварила велики успех у области дигитализације
Предаја копија акредитивних писама амбасадора Данила Пантовића, Роберту Алваресу, министру спољних послова Доминиканске Републике
Селаковић позвао представнике чланица ПНЗ да се у октобру окупе у Београду
Обраћање председника Републике Србије на седници Савета безбедности Уједињених нација
Министар Селаковић представио нову услугу е-Конзулат
Бесплатни групни курс српског као завичајног језика
Владимир Кецмановић и Владимир Табашевић у Хавани
29.04.2021. - Вакцинација држављана Србије из дијаспоре 15. маја 2021. године у Београду
Гостовање балетске групе "МАЛПАСО", са Кубе у Србији
Састанак са регионалним директором Светске здравствене организације за Европу
СЗО оценила импресивним процес имунизације у Србији
Селаковић: Приштина истрајава у кампањи мржње према српском народу
Селаковић: Политички екстремизам Албанаца на КиМ све јачи
Обележавање Дана сећања на страдале у НАТО агресији
Обележавање Дана сећања на 17. март 2014. године - Погром на Косову и Метохији
РЕПУБЛИКА СРБИЈА У МЕСЕЦУ ФРАНКОФОНИЈЕ
Селаковић: Борба против свих облика криминала приоритет Владе Србије
Одржан први састанак Радне групе за сарадњу са Међународном организацијом Франкофоније
Митрополит загребачко-љубљански Порфирије изабран за Патријарха српског
Интервју амбасадора Данила Пантовића поводом Дана државности Републике Србије
Дан државности Републике Србије
Вучић: Србија спремна за дијалог о КиМ, али неће бити понижавана
Селаковић и Гујон честитали Савиндан
РАСПИСАН КОНКУРС ЗА СУФИНАНСИРАЊЕ ПРОЈЕКАТА У ОБЛАСТИ ПРЕВОЂЕЊА ДЕЛА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Вучић: Србија по расту прва у Европи
Селаковић: Ове године нови амбасадори, али циљеви исти
Сваки Србин у дијаспори потенцијални лобиста
Вучић: Србија остаје на курсу победничке политике стабилности
Председница Владе Србије прва европска премијерка која је примила анти-ковид вакцину
ОГРАНИЧЕЊА УЛАСКА У РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ
Од 20. децембра 2020 обавезан ПЦР тест за странце при уласку у Србију, односно негаиван ПЦР тест или кућна изолација за грађане Србије
САОПШТЕЊЕ МИНИСТАРСТВА СПОЉНИХ ПОСЛОВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
САОПШТЕЊЕ МИНИСТАРСТВА СПОЉНИХ ПОСЛОВА
СРБИЈА КАО ПОВОЉНА ДЕСТИНАЦИЈА ЗА ИНВЕСТИРАЊЕ И РАЗВОЈ НОВИХ ТЕХНОЛОГИЈА
РЕЖИМ УЛАСКА ПО ЗЕМЉАМА У УСЛОВИМА ПАНДЕМИЈЕ 22. јули 2020. године
Прелазак државне границе Републике Србије враћен у уобичајени режим
Избори за народне посланике - лажни сајт за пријављивање и гласање
Избори за народне посланике - наставак спрвођења изборних радњи
ДИГИТАЛНИ САДРЖАЈИ У ОБЛАСТИ КУЛТУРЕ
Корона вирус – улазак у Републику Србију
Odluka Vlade Republike Srbije – COVID 19
ПРЕПОРУКА ДРЖАВЉАНИМА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ КОЈИ БОРАВЕ У ИНОСТРАНСТВУ
4. МАРТА 2020. ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА БИРАЧЕ СА БОРАВИШТЕМ У ИНОСТРАНСТВУ О ОСТВАРИВАЊУ БИРАЧКОГ ПРАВА НА ИЗБОРИМА ЗА НАРОДНЕ ПОСЛНИКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
КОНКУРСИ за суфинансирање пројеката (од 20. јануара до 10. фебруара 2020. године)
О дијаспори и Србима у региону
Народна банка Србије објавила Финансијски водич за повратнике
Посета делегације Града Београда Р. Куби, поводом прославе 500 година од оснивања града Хаване, 13 – 17.11.2019. године
Посета делегације Спортског савеза Србије Републици Куби
Резултати Конкурса за суфинансирање пројеката
Посета председника Одбора за спољне послове НС РС проф. др Ж. Обрадовића Р. Куби, од 12-15. маја 2019.год.
Академска сарадња између Универзитета у Београду и Универзитета у Хавани
Конкурси за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону
Учешће амбасадора Пантовића на "Дипломатској недељи" на Јамајци
Амбасадор Републике Србије Данило Пантовић предао акредитивна писма председнику Венецуеле Николасу Мадуру
Промоција књиге „Мрак“ А. Вулина на 28. Међународном сајму књигe у Хавани
Пријем поводом Дана државности Републике Србије, 15. фебруар
Пријем код председника Државног савета и Савета министара Р. Кубе Мигела Диаз-Канела, 25. јануар 2019.год.
Посета директора Филмских новости Р. Куби
Конкурс Министарства културе и информисања Р. Србије у области превођења репрезентативних дела српске књижевности у иностранству
Конкурс Министарства културе и информисања Р. Србије у области културних делатности Срба у иностранству
Посета српског редитеља Бориса Малагурског Хавани
Званична посета ППВ и МСП И. Дачића Доминиканској Републици, 8-11. децембра
Инаугурација 40. Међународног фестивала новог латиноамеричког филма у Хавани
Свесрпски дечији сабор, 23-28. маја 2019.год.
ОДЛУКА О УКИДАЊУ ВИЗА ЗА УЛАЗАК У РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ ЗА ДРЖАВЉАНЕ АНТИГВА И БАРБУДА, ГРЕНАДА, КОМОНВЕЛТ ДОМИНИКА И ТРИНИДАД И ТОБАГО
Одлука Владе ИР Ирана о стављању ван снаге безвизног режима за држављане Р. Србије, носиоце обичних пасоша Влада ИР Ирана је, на основу реципроцитета, донела Одлуку о стављању ван снаге Одлуке о безвизном режиму за држављане Р. Србије, носиоце обичних пасоша
75. ГОДИНА БИЛАТЕРАЛНИХ ОДНОСА - КЊИГА О ПЕТОРИЦИ КУБАНСКИХ ХЕРОЈА У БЕОГРАДУ
ПРОСЛАВА 75. ГОДИШЊИЦЕ БИЛАТЕРАЛНИХ ОДНОСА СА РЕПУБИКОМ КУБОМ, СМОТРА СРПСКОГ ФИЛМА
Одлука о престанку важења Одлуке о укидању виза за улазак у Републику Србију за држављане ИР Иран, носиоце обичних пасоша
СМОТРА СРПСКОГ ФИЛМА НА КУБИ
Посета Зорана Ђорђевића, министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије, Републици Куби, 28 – 30. јул 2018. године
Амбасадор Данило Пантовић, акредитован за Амбасадора Републике Србије у Јамајци, на нерезиденцијалној основи
Разговори о билатералној сарадњи Републике Србије и Доминиканске Републике
Политичке консултације Републике Србије и Републике Кубе
Прослава Дана државности Републике Србије у Хавани
Амбасадор Данило Пантовић у Институту за пријатељство са народима Кубе
Одлука о укидању виза за улазак у Републику Србију за држављане Комонвелта Бахами, Барбадоса, Јамајке, Светог Винсента и Гренадини, Републике Парагвај и Републике Колумбије
Ступио је на снагу споразум између Владе Републике Србије и Владе Републике Гватемале о укидању виза за носиоце дипломатских и службених пасоша
Одлука Владе Републике Србије о укидању виза за држављане Републике Суринам, носиоце свих пасоша
Посета председника Александра Вучића Републици Куби
АМБАСАДОР ДАНИЛО ПАНТОВИЋ ПРЕДАО АКРЕДИТИВНА ПИСМА У РЕПУБЛИЦИ ХАИТИ
Учешће српског филма на 33. међународном фестивалу новог латиноамеричког филма у Хавани, 2011. године
Величковић и Абрамовић у Хавани
Архива вести